Robert Džordan

Aes Sedai slušala je strpljivo, klimajući glavom sve dok nije završila.

I Senka pade na Zemlju, i Svet bi razoren kamen po kamen. Mora su se povukla, planine su bile progutane, a narodi rasuti na svih osam krajeva sveta. Mesec je bio poput krvi, a sunce poput pepela. Vode su ključale, a živi zavideli mrtvima. Sve je bilo skrhano i sve izgubljeno, sem sećanja. A jedno sećanje beše iznad svih drugih – o onome koji je doveo Senku i izazvao Slamanje sveta. I njega nazvaše Zmaj.

Ukoliko ludilo nastupi pre smirivanja, zaustavljeno je njime, ali ne i izlečeno.