Silvija Plat

Dorin nije izustila ni reč, samo se igrala plutanim podmetačem za čaše i na kraju je pripalila cigaretu, međutim, čoveku to, izgleda, nije smetalo. Neprestano je piljio u nju, kao što svet pilji u velikog belog papagaja u zoološkom vrtu, čekajući da progovori kao čovek.

Samo što ja ničim nisam upravljala, čak ni samom sobom.

Sigurno postoji prilično stvari koje kupanje u vrućoj vodi neće izlečiti, ali ih ja ne znam mnogo.

Kad god sam tužna što ću umreti ili toliko nervozna da ne mogu da zaspim, ili zaljubljena u nekog koga neću videti nedelju dana, ja potonem do jedne određene tačke i onda kažem: „Okupaću se u vrućoj vodi.“

Nikad se toliko ne osećam kao prava ja kao u kadi sa vrelom vodom.

Ništa bolje ne sprijatelji ljude od zajedničkog povraćanja.

Ako od nekog ništa ne očekujete, nikad se nećete razočarati.

Osećala sam kako se topim u senke, kao negativ osobe koju nikad u životu nisam videla.

Sve što bi kazala bilo je kao neki potajni glas što govori pravo iz mojih vlastitih kostiju.

Tropska, bajata vrelina koju su pločnici ceo dan usisavali lupila me je u lice kao poslednja uvreda. Nisam imala pojma gde se nalazim u svetu.