Simonida Milojković

Prvi put kad kupiš heroin, kupi i mrtvački sanduk jer će ti veoma brzo zatrebati, a tvoji neće imati para da ti ga kupe pošto ćeš im sve raskućiti i rasprodati“

Ne, to nije bio seks! Bilo je to sudaranje dva svemira, spajanje dve duše zarobljene u različitim telima, eksplozija želje, odvajanje od sebe i spajanje sa drugim bićem

Pre nego što sam naučila da čitam i pišem, savladala sam važnu životnu lekciju: kada tata jako miriše na duplu ljutu, ne izlazi mu na oči da ne dobiješ batine.

Marko se na trenutak okrenuo, a pogledi su nam se sreli.
– Volim te – prošaputala sam i poželela da umrem

Da, prepoznaju trgovci drogom kada neko dođe da kupi sopstvenu smrt. Ali šta ćeš, mušterija je uvek u pravu, a i ko još meša posao i emocije

Ako moram da biram između toga da budem povređena ili da ja nekoga povredim, uvek biram ovo prvo. Dođe i prođe sve… Vreme je najbolji lekar. Zarastu rane; manje brže, veće sporije. Ali sve zarastu vremenom, pa se i ne poznaju, kao da ih nije ni bilo. Ali kad ti drugog povrediš, njegove posekotine i modrice izrezbare se na tvojoj duši. A taj organ ne možeš namazati pantenolom i hepatrombinom, to ne zarasta. Ništa nas toliko ne osakati kao bol koji smo drugom naneli.

Od svih nauka, zanata i veština, savladao je jedino – manipulaciju

Oko tri ujutru nabacila sam osmeh zvani „mnogo sam dobra riba i svesna sam toga“

Pa, dobro, ajde, probala si, ali nemoj više.
– Ma da l’ si normalna! Ko zna šta ću postati u životu, ali narkomanka sigurno neću jer mi se ta droga uopšte bre ne dopada

Svaki pokušaj da bar jedan dan preskočimo završavao se odustajanjem jer bez kokaina bili smo kao izduvan balon, beživotni, neraspoloženi i depresivni. Samo beli prah mogao je da obasja i osvetli naš mrak