Aleksandar Tesic

„Господе Исусе Христе, Сине божји, ради молитава твоје пречисте мајке и свих светих, помилуј нас. Амин. Слава теби, Боже наш, слава

цара самог са његовим сигналистом на

своју посаду. На оквашеној земљи било га је немогуће задржати у положају, па би често склизнуо са свог постоља у блато. Била је права мука подићи усијану цев из блата и вратити је на њено климаво постоље. Ужад и даске су пуцали под њеном

Вечерњи поветарац је развејао облак прашин

„Тако је, браћо… Уколико Цариград остане у милости

„Тај бедем је био као кост у грлу Алаховом!“, наставио је зането султан.

Одавно их је Константин спознао као најопасније.

Константин је узјахао коња, погледао трупе пред собом, подигао стиснуту песницу и узвикнуо:

Он је сведок промене епоха, човек који је прешао пут од Грка до Османлије и сада се налази између два света.

Зато је желео да вече проведе са онима који су били слични њему.