Aleksandar Tesic

„Господе Исусе Христе, Сине божји, ради молитава твоје пречисте мајке и свих светих, помилуј нас. Амин. Слава теби, Боже наш, слава

„Тај бедем је био као кост у грлу Алаховом!“, наставио је зането султан.

Одавно их је Константин спознао као најопасније.

Константин је узјахао коња, погледао трупе пред собом, подигао стиснуту песницу и узвикнуо:

Он је сведок промене епоха, човек који је прешао пут од Грка до Османлије и сада се налази између два света.

Зато је желео да вече проведе са онима који су били слични њему.

По договору, раздвојили су се лево и десно и, налазећи места где је шанац био затрпан, прелазили на другу страну.

Неки од бранитеља су страдали унутар куле, док су они који су се пробили кроз пламен били ухваћени и одмах погубљени.

Богородица и неки анђеоски коњаник појавили за време последње опсаде и отерали Сарацене! Наводно ће тај анђеоски коњаник да брани бедеме док се не врати стражар кога је одменио!“

Цариград никада неће бити освојен док месец расте. Његова реч је била закон, а народ је веровао у ту истину. Месец, тај вечити пратилац ноћи, заштитник је нашег града. Док расте, Цариград је непробојан. Али кад месец почне да опада, наша будућност постаје неизвесна