Tamara Kučan

Pokušavam da se suzdržim. Ne želim narcisu da polomim ogledalo – polomiću mu sve što ima.

„O čemu razmišljaš?“
„Razmišljam o tome... Ako dodirneš vatru, opečeš se. Ako je ne dodirneš, smoriš se. Pitam se vredi li voleti ono što će te boleti svaki put kada ga zagrliš?“
„Vredi zato što neće boleti večno.“
„Oguglaću na bol, to misliš?“
„Mislim na to da smo najgore prošli. Dodirnuli smo dno. Sa dna možemo jedino ka vrhu.“

veruju da je za sreću potreban novac ne znajući da je tuga skuplja od sreće. Šta su prazni džepovi naspram prazne duše? Shvatiš tek onda kad ih napuniš.

Ljudi koji nemaju šta da izgube su opasni ljudi. Prepoznaćete ih po tome što izgleda kao da imaju sve. Osmehuju se, pevaju vesele pesme, postavljaju pokazuju bezbroj fotografija svojih savršenih lica i tela. Dele vam savete, žive životima kojima se divite, nose garderobu o kojoj sanjate, ljube najpoželjnije žene ili muškarce. To su ljudi koji će vas najlepše grliti, samo da bi vas ubili. To su ljudi koji će vas maziti, koji će prstima šetati po vašoj naježenoj koži. Samo iz jednog razloga... Da bi lakše smislili kako da vam je oderu.

. Na kraju, kad se podvuče crta, moje mirno more bilo je samo još jedna oluja u nečijoj luci.

kraju, kad se podvuče crta, moje mirno more bilo je samo još jedna oluja u nečijoj luci.

„Kada se ljuljaš sam... Koliko se jako odgurneš nogama o tlo, toliko daleko poletiš. Kada te neko ljulja, tvoje noge ne dodiruju tlo.“
„Dobro?“
„Znači da neko ko te ljulja određuje i kada ćeš poleteti i koliko ćeš leteti. Kada su ti noge na tlu, sam biraš koliko će trajati let i kakav će biti.“

Kada se ljuljaš sam... Koliko se jako odgurneš nogama o tlo, toliko daleko poletiš. Kada te neko ljulja, tvoje noge ne dodiruju tlo.“
„Dobro?“
„Znači da neko ko te ljulja određuje i kada ćeš poleteti i koliko ćeš leteti. Kada su ti noge na tlu, sam biraš koliko će trajati let i kakav će biti.“

Oduvek je jedna sekunda bila dovoljna grehu da poveruje da je najlepši san.

čemu razmišljaš?“
„Razmišljam o tome... Ako dodirneš vatru, opečeš se. Ako je ne dodirneš, smoriš se. Pitam se vredi li voleti ono što će te boleti svaki put kada ga zagrliš?“
„Vredi zato što neće boleti večno.“
„Oguglaću na bol, to misliš?“
„Mislim na to da smo najgore prošli. Dodirnuli smo dno. Sa dna možemo jedino ka vrhu.“