Čarls Dikens

što me je odgajila „rukom“

često sam razmišljao da malo sveta zna koliko tajnosti postoji kod dece kad su u strahu. Ma koliko nerazložan strah bio, samo ako je strah. Bio sam u samrtnom strahu od mladića koji je nameravao da mi iščupa srce i džigericu; bio sam u samrtnom strahu od svog ispitivača s bukagijom na nozi; bio sam u samrtnom strahu od samog sebe, jer mi je bilo iznuđeno strašno obećanje; nisam imao nade u spasenje pomoću moje svemoćne sestre, koja me je odbijala svakom prilikom; ne smem ni da pomislim šta sam sve u tajnosti svoga straha mogao učiniti da je to traženo od mene.

malom svetu u kojem deca žive, bez obzira na to ko ih podiže, ništa se tako tanano ne zapazi i tako tanano ne oseti kao nepravda.

koja su u ovoj opštoj borbi za opstanak vrlo rano napustila trud oko zarađivanja nasušnog hleba

večernji običaj da poredimo način na koji grizemo svoje kriške, te smo ih pokatkad nemo pokazivali da bismo izazvali međusobno divljenje

Zašto deca nikad nisu zahvalna?
Ova moralna misterija izgledaše isuviše zagonetna za društvo, sve dok je g. Habl jezgrovito ne reši, rekavši:
– Poročni po prirodi.

onim malo poznatim delovima prasetine zbog kojih je prase, dok je bilo živo, imalo najmanje razloga da bude sujetno.

Mogao sam biti kakav nesrećan mali bik u španskoj areni, tako su me vešto bockali tim moralnim prutićem.

svinje su bile drugovi bludnog sina.

Za mene je to bio znamenit dan, jer je prouzrokovao velike promene u meni. Ali isto je tako sa svakim životom. Zamislite da je jedan odabran dan izbrisan iz njega i shvatićete koliko bi različit bio njegov tok. Vi koji čitate ovo, zastanite i promislite načas o dugom železnom ili zlatnom lancu, trnovitom ili cvetnom, koji vas nikad ne bi vezao da se prva karika nije bila stvorila jednog znamenitog dana.