Ivan Jovanović

Ljudi umeju da ono što su videli utapaju u ono što znaju i u ono što žele da veruju.

Ljudi spokojan glas slušaju pomnije nego najglasniju dreku, sve dok je spokoj propraćen odlučnošću i uverenošću.

Mnogi se boje Bele kule, povremeno s razlogom – Kula zna da bude stroga kada to mora – ali strah je jadna alatka, koja na kraju uvek poseče onoga što je koristi.

Kada čovek misli da može da pogine, hoće da za sobom ostavi nešto svoje. Kada žena misli da njen čovek može da pogine, onda očajnički želi taj deo njega. Posledica je da se u ratno vreme rađa veoma mnogo dece. To je nelogično, s obzirom na to kolike tegobe nastupaju ako čovek zaista pogine, ili žena, ali ljudsko srce retko kad je logično.“

Ima trenutaka kada pravila mogu da se krše.

Ponekad je najbolji način da se nešto sazna taj da se ćuti i sluša.

Čim drugi saznaju da ti nešto kriješ, neko će se potruditi da odgonetne šta je to; naprosto je tako.

Ima pitanja koja se postavljaju i onih koja se ne postavljaju.

Trgovac koji se previše razmeće zaradom s vremenom će otkriti da mu je teško da sklapa dobre pogodbe.

Uvek ima izbora, ali ponekad je svaki izbor turoban.