Mark Tedesko

Ako bih morao da jednom rečju opišem Rim, ta reč bi bila „magičan“.

Istorija gubi svoju suvoparnost kada je čovek doživi, a od Rima na svetu nema idealnijeg istorijskog mesta.

Zato što u Rimu u nekim mesecima kiša uopšte ne pada, a u nekima jedva da i pada. Zato što Rim ima ogromna pešačka područja. Zato što je Rim nemoguće kontrolisati u potpunosti... barem još uvek ne. Zato što su svi srećni kad jedu sladoled i šetaju Rimom. Zato što je Rim zamišljen kao središte svemira i višenacionalni grad. Zato što nigde nisam videla boje kakve vidim u Rimu. Zato što je Rim mesto u koje će svi doći barem jednom. Zato što je beskrajno lep.

Odupirao sam se, ali me je iznova privlačio. Nisam dolazio, ali me je prizivao. Povukao sam se, ali me je proganjao. Čak sam ga i odbacio, ali me nije napustio.

On je poput ljubomornog ljubavnika, sirene ili duha iz boce koji baca očaravajuću čaroliju kojoj čovek ne želi da umakne.

Prisetio sam se priče o umetniku koji je, završivši Mojsija, bacio čekić na skulpturu i povikao: „Progovori!!!“

Ali nakon što sam se više zadubio u italijansku kulturu, shvatio sam da je upravo priča ono što je važno. Jedva da postoji zgrada, spomenik ili pukotina za koju nije vezana neka anegdota, a priča je ono što daje smisao.

Prevara je još jedna zabava u Rimu koja nije u oblasti svetinja. Bilo da se džepare turisti, da se strancu vraća manji kusur, da se Amerikancu naplaćuje više ili da je aparat za kreditne kartice uvek pokvaren (Mi dispiace, non funziona; solo cash)

Ali šta je sa seksom u Rimu?

vernost u braku je ideal kojem se teži, ali se ne dostiže, a crkvena moralna učenja se hvale, ali se ne praktikuju.