Nataša Turkalj

Kad bi psihijatri istraživali koju dijagnozu imam, verovatno bi ih našli nekoliko.

– Nekad sebe ne možemo da kontrolišemo, i ne možemo da biramo mesto na kojem ćemo dušu da olakšamo padanjem tih bisera iz naših očiju. To je ljudski, sve je to ljudski, pa tako i tuga i suze. Šta god da vam se dogodilo, izgleda da mora da izađe napolje jer iza ove prividno neugledne spoljašnjosti koju prikazujete skriva se prelepa žena koja je, izgleda, željna svega u životu.

– Nemojte slučajno pomisliti da sam gej; nisam, iako nekad mislim da bih bila srećnija da jesam

No moja suština je ostala ista i ne mogu to da promenim sve i da hoću. Tako je i s tobom, na tebi se vidi da si proživela traumu, da imaš mnogo zidova oko sebe, ali se u tvojim prelepim očima vidi ona predivna žena koja ti u jesi u suštini, samo što je to rudarski posao kod tebe, puno treba kopati da bi se došlo do zlata.

Ipak, nije nemoguće i doći će, samo polako. Možeš da budeš otresita i gruba koliko hoćeš, ali vidim da je to tvoja maska koju ću, sigurna budi, skinuti. Nećeš imati nijednu masku na sebi, ogoliću ti dušu do kraja, kao i telo, sa njim ću ti napraviti čuda i uživaćeš u svakom, ali baš svakom trenutku. Obećavam ti to, lepotice moja

Ali jednom davno, srce mi se pretvorilo u kamen, neke boli su od mene su očigledno napravile neku vrstu ratnice, mislim da je ta bol još uvek negde prisutna i ne mogu da je izbrišem preko noći.