Ađan Bram

e radite danas ono što možete da odložite za sutra, jer biste noćas mogli umreti!“, to je moj monaški moto.

Svi mi imamo svoje dve loše cigle, ali u nama postoji i mnogo više od tih grešaka. Kada to uvidimo, nije sve tako loše. Ne samo što možemo da živimo u miru sa sobom, pa i sa svojim greškama

Bio je, kao što reče onaj posetilac, lep zid. I dalje je tu, dvadeset godina kasnije, ali ja sam već zaboravio gde su one dve loše cigle.

Nije nameravala da povredi prijatelje. Nesreće se dešavaju. Pomiri se s tim.

Podarite sebi trenutak mira
i razumećete
koliko ste glupo žurili naokolo.
Naučite da ćutite
i primetićete
da ste previše pričali.
Budite ljubazni,
i shvatićete
da ste suviše strogo prosuđivali druge.

ako mislimo samo na mane, na ono što treba srediti, kao u slučaju mog zida od cigala u manastiru, nikad nećemo naći mir.

Postoji zgodna budistička izreka: ne žalite se na tamu, nego upalite sveću.

Iskusni baštovan uživa u svojih petnaest minuta mira u savršenom nesavršenstvu prirode, ne razmišlja, ne planira i ne oseća krivicu. Svi zaslužujemo da se malo osamimo u miru i tišini

Deca iz druge grupe, iako su prethodne godine bila ravnopravna sa ostalima, zaista su postala deca iz Grupe B. Cele godine ponavljano im je da su ona takva, svi su se prema njima tako ponašali, i sama su verovala u to – pa su to i postala.

Jedan dečačić je u samoposluzi pred kasom ispustio kutiju mleka, koja je pukla i mleko se prosulo po podu. „Glupane jedan!“, rekla je majka.
Pred susednom kasom, drugi dečak ispustio je teglicu meda. I ona se razbila pa se med razlio po podu. „Napravio si glupost“, ­rekla je njegova majka.
Prvo dete obeleženo je kao glupo za čitav život; drugom detetu ukazano je na to da je glupo postupilo. Prvo dete verovatno će postati glupo; drugo će naučiti da više ne čini glupe postupke.