Sara Dž. Mas

Nehemija se nagnula da Seleni šapne na uvo. „Savladaj ih ilvejskim oružjem.“ Glas ju je izdavao. „Neka drvo iz ilvejskih šuma porazi adarlanski čelik. Neka kraljev zatočnik bude neko ko razume kako nevini pate.“

Elena je pošla ka njoj. „Ti bi mogla da uzdrmaš zvezde“, prošaptala je. „Ti bi mogla da uradiš sve, samo kada bi se usudila. A duboko u sebi, ti to znaš. To te najviše plaši.“

Bogovi im svima bili u pomoći, njih dve su zastrašujuće u paru.

Ona je naslednica pepela i vatre i neće se klanjati nikome.

Dovoljna je jedna moja pomisao i tvoj grad će izgoreti.“
„Od kamena je“, odbrusila je Mev.
Selena se nasmešila. „Tvoj narod nije.“

Ta divljina, ta neukrotiva žestina… Nisu porod slobodnog srca, već srca koje je spoznalo očaj tako potpun da je jedini način da mu pobegne bio da živi jarko i nasilno

Znao je da parovi koji su svesni međusobne veze ne mogu podneti da naškode jedno drugome

Mrzim takve žene. Toliko očajnički traže mušku pažnju da su spremne da izdaju i povrede pripadnice sopstvenog pola. A mi tvrdimo da muškarci nisu u stanju da razmišljaju glavom! Muškarci su makar neposredni

Dorijane, svi mi nosimo ožiljke. Moji su samo vidljiviji nego kod većine drugih ljudi

A za vas, vaše visočanstvo?“, upitala je Kaltejn zavodljivo. U glasu joj se čula pritajena oštrina.

Zajedljivost se komešala i koprcala u njoj, ali Dorijan je odgovorio. „Pretpostavljam“, kazao je otegnuto, skrećući pogled tih svojih jarkoplavih očiju na Selenu, „da će to odista biti teško i za gospu Lilijan i za mene. Možda još i više