Sara Dž. Mas

razgovarali su o knjigama koje su oboje pročitali

Nehemija se nagnula da Seleni šapne na uvo. „Savladaj ih ilvejskim oružjem.“ Glas ju je izdavao. „Neka drvo iz ilvejskih šuma porazi adarlanski čelik. Neka kraljev zatočnik bude neko ko razume kako nevini pate.“

Elena je pošla ka njoj. „Ti bi mogla da uzdrmaš zvezde“, prošaptala je. „Ti bi mogla da uradiš sve, samo kada bi se usudila. A duboko u sebi, ti to znaš. To te najviše plaši.“

Bogovi im svima bili u pomoći, njih dve su zastrašujuće u paru.

udobno, s ukusom, kao da je stan namenjen opuštanju i noćima kraj kamina

da pusti da muzika odnese mrlju koju je ta vest ostavila za sobom

Ona je naslednica pepela i vatre i neće se klanjati nikome.

Dovoljna je jedna moja pomisao i tvoj grad će izgoreti.“
„Od kamena je“, odbrusila je Mev.
Selena se nasmešila. „Tvoj narod nije.“

Donosićeš odluke i ponekad ćeš zažaliti zbog njih. Ponekad neće biti dobrog izbora, već samo najboljeg od nekoliko loših

Ta divljina, ta neukrotiva žestina… Nisu porod slobodnog srca, već srca koje je spoznalo očaj tako potpun da je jedini način da mu pobegne bio da živi jarko i nasilno