Džordž Orvel

Možda je ludak jednostavno manjina koja broji jednog pripadnika. U nekom trenutku znak ludila bilo je uverenje da se Zemlja okreće oko Sunca; danas je to verovanje da je prošlost nepromenljiva.

Zemlja je stara koliko i mi, nimalo starija. Kako može biti starija? Ništa ne postoji osim kroz ljudsku svest.

A ako svi ostali prihvate laž koju Partija nameće – ako svi zapisi pripovedaju istu priču – onda laž prelazi u istoriju i postaje istina. „Onaj ko kontroliše prošlost“, glasio je partijski slogan, „kontroliše budućnost: onaj ko kontroliše sadašnjost kontroliše prošlost.“ A opet prošlost, premda po prirodi promenljiva, nikada nije bila promenjena. Šta god bilo istina sada, bilo je istina odvajkada i uvek će to biti. Veoma jednostavno. Bio je potreban samo beskrajan niz pobeda nad vašim sopstvenim pamćenjem.