Dejvid Van

Trajanje. Priroda nudi trajanje, pouzdanje da će momenat u kome paničimo i kada smo uhvaćeni u klopku, i u kom ćemo hteti da budemo bilo gde drugde, trajati i rasti, čineći da sve bude još gore. Ovaj svet je izmišljen iz razlogâ koji nas ne uzimaju u obzir, ali mi to zaboravljamo i potcenjujemo.

Strah ne zna za kompas. Svet se okreće i nakrivljuje i ne ume da stoji u mestu.

Sada si čovek, rekao je deda.

Sada si čovek, rekao je moj otac.

Ispustio sam srce, koje se otkotrljalo, a ja sam žvakao sve dok nisam mogao da progutam, i osećao sam kako je započeo moj život. Imao sam jedanaest godina i sada sam bio čovek, stojeći u krvi. Sunce je bilo sasvim nisko i senke su postajale sve tamnije u velikom zagrljaju noći koja spaja sve stvari.

Prevlast. Držati srce koje je još toplo i zagristi ga. Dokaz da je sve stvoreno zbog nas, za našu upotrebu. Tvrdnja koja se ponavlja i odzvanja kroz vreme.

Zario sam zube u zid srca i bilo je tako glatko i gumeno da sam morao da ga sasvim prislonim uz lice. Moji zubi nisu bili stvoreni za ovo, nisu bili dovoljno oštri, pa sam morao da trzam glavom dok sam grizao i kidao mišić. Ispustio sam nož i držao srce obema rukama, i opet sam se bio pretvorio u zver, dok sam zatvorenih očiju žvakao i osećao ukus krvi i mesa u ustima.

Zver je ono što čini čoveka. Ispijamo Hristovu krv da bismo mogli ponovo da postanemo životinje, otvaramo grla i pijemo krv, kupamo se u krvi, proždiremo meso, ne zaboravljajući šta jesmo, vraćamo se u prošlost i vraćamo se iz nje. Umirujemo sebe. Božje zapovesti je nemoguće ispuniti, i jedino možemo da omanemo, pa nam je zbog toga svake božje nedelje potrebno da utvrdimo da smo i dalje ono što smo bili.

Obavezivanje. To je ono što od nas traži Bog. Poredak stvari.

Progutao sam to srce i ispunio ono što se od mene tražilo. Sada sam mogao da stojim pred svojim ocem i dedom.

Svi poznati oblici mogu da postanu nepoznati. Jedan od trikova ovog sveta je osećaj da pripadamo.

Ali naravno da đavo ne postoji. Mi samo želimo njegovo prisustvo. Hoćemo da neko bude nadležan. Pakao je anarhija, svako od nas je odgovoran za sve i nije dužan da sluša šta drugi misle o tome. Izolovanost je strašnija od kazne.