Miro Vuksanović

Државник се јавности обраћа ретко, само кад има нешто важно да саопшти својој нацији или када је његова земља у опасности. Увек пази свој углед, говори отмено и јасно.

Политичар се обраћа јавности често, најављује, обећава и коментарише, хвали и прети, уплиће се у догађаје који се понављају. Тако постаје свакодневна појава, говори дуго и замућено.

Државници су понегде – као дукати, политичари су свуда – као кусур.

Мноштво људи има очи исте боје, али свачије очи гледају на свој начин.

Не постоје два човека који гледају једнако.