Danijel Kiz

Ja sam reko ništa ne brini ja ću uvek voleti stare drugare čak i kad umem da čitam i pišem.

Čak i slabouman čovek želi da bude kao drugi.

Dete možda ne zna kako da se hrani, niti šta da jede, ali ipak zna šta je glad.

Alis sada zna sve o meni i prihvata činjenicu da možemo biti zajedno tek veoma kratko. Pristala je da ode kada joj budem rekao da ode. Bolno je o tome razmišljati, ali slutim da je to što mi imamo više nego što će neki ljudi imati čitavog života.

Zašto večito posmatram život kroz prozor?

Mene nije briga da budem slavan. Samo oću da budem pametan ko drugi ljudi da bi imo mnogo drugara koji me vole.

A ona je rekla možda oni nemaju pravo da me prave da budem pametan jer da je bog teo da budem pametan onda bi se takav i rodio.

Oni bi se iznenadili kolko sam pametan jer je moja mama uvek tela da budem i ja pametan. Možda me više ne bi terali kad bi videli kolko sam pametan.

Ja sam reko mene nije briga ako mi se ljudi smeju. Meni se mnogi smeju i oni su mi drugari i zabavno je. Bert mi je stavio ruku na rame i reko nebrine Nemur zbog tebe. Neće da se ljudi smeju njemu.

Kad bi mu samo dali dovoljno vremena – kada ga ne bi požurivali ili prebrzo gurali – on bi mogao to da shvati. Ali niko nema vremena.

Aldžernon tolko pametan da mora da reši problem s bravom koja se menja svaki put kad ide da jede tako da mora da nuči nešto novo da bi dobio hranu. Zbog toga sam se rastužio jer ako ne nauči neće moći da jede i biće gladan.