Danijel Kiz

Uman čovek će se, međutim — nastavih ja — setiti da oči dvaput otkazuju poslušnost i da to čine iz dva razloga: jednom, kad iz svetlosti ulazimo u mrak, a drugi put, kad iz mraka izlazimo na svetlost.

Čudno je to kod učenja; što dalje napredujem, to vidim više toga što nisam ni znao da postoji. Nedavno sam lakomisleno verovao da ću moći da naučim sve – sve znanje sveta. Sada se samo nadam da ću moći da znam za njegovo postojanje i da ću razumeti jedno njegovo zrnce.

Ja sam kao čovek koji je čitav život proveo u polusnu, pokušavajući da otkrije kakav je bio pre nego što se probudio.

kao kad berberin spusti mušteriju da je nasapunja, i kada prođe pedeset minuta, mogao bi ponovo da ispraviš stolicu i da mu daš ogledalo, da vidi kako izgleda spolja pošto si mu obrijao ego.“

je jednako nadmen i dalek kao i drugi. Kao da je želeo da se oproba u ulozi svojih učitelja.

sam da joj kažem da poput Kuće Atreja ili Kadma stradamo zbog greha naših predaka, ili da ispunjavamo drevno grčko proročanstvo.

Želim samo jedno... samo jedno... da ne zaboravim da čitam i pišem.

PS ako može stavite cveće aldžernonu na grob iza u dvorište.

uspeh deluje kao nagrada sam po sebi.

Život i rad su ono najdivnije što čovek može da ima.