Liju Cisin

Možda su čovek i zlo povezani kao okean i santa leda što njegovim prostranstvom plovi? Oboje su sazdani od vode, i premda je santa naoko drugog oblika, ona je zaista samo delić nepreglednog okeana. Koliko ljudi smatra da je prozrelo zla koja se kriju iza velike i pravedne Kulturne revolucije? Koliko nas je, poput Rejčel Karson, videlo štetnu stranu zdravo za gotovo primenjivanih pesticida? Možda su sva naša delanja rđava? Možda u nama stoji potka u koju je zlo utkano od davnina, samo svako opaža različite vidove iste muke?
Istinsko moralno otrežnjenje ljudske vrste nije moguće, isto kao što se čupanjem za kosu čovek ne može odlepiti od tla. Podstrek za takav iskorak mora doći spolja.

Obratimo pritom pažnju na najvažniju činjenicu: ukupan tehnološki napredak zavisi od razvoja fundamentalne nauke, a ona zavisi od istraživanja koja zadiru duboko u strukturu materije.

A žena treba da je kao voda – svuda da zađe i sve da zaobiđe.“

Venđije se oštro protivila nuklearnom naoružanju. Smatrala je da samo zvezde imaju pravo na toliku moć i bila svesna da iz kosmosa već vrebaju stravične sile: crne rupe, antimaterija i slične pojave, prema kojima je nuklearna eksplozija samo mala tanka lojanica. Ako ljudi ikada ovladaju kosmičkim silama, svet će ispariti u magnovenju. Kada se ludilo ceri, razum odvraća pogled.

kad ostariš, shvatićeš da sve one stvari zbog kojih si razbijao glavu ne vrede ni prebijene pare.“

Istinu nije moguće sagledati iz samo jednog ugla

Velike zemlje čuvaju svoju životnu sredinu, a tešku industriju i zagađivače seju po siromašnim delovima sveta.

Istinsko moralno otrežnjenje ljudske vrste nije moguće, isto kao što se čupanjem za kosu čovek ne može odlepiti od tla. Podstrek za takav iskorak mora doći spolja.

Vrtoglavi tehnološki razvoj je, prema njegovim rečima, istovetan metastazi ćelija raka, koje proždiru hranjive materije iz organa, sve dok u potpunosti ne iscrpe organizam i na kraju ga unište. Zalagao se za ukidanje takozvanih „grubih“ tehnoloških dostignuća, kao što su nuklearna energija i fosilna goriva, a pozdravljao korišćenje, kako je govorio, „blagih“ inovacija, kao što su solarna energija i strogo kontrolisane mini-hidroelektrane. Propagirao je i deurbanizaciju metropola i ravnomerno preseljavanje stanovništva u ekonomski nezavisna sela i manje gradove. Želeo je da uz pomoć blagotvornih tehnologija stvori novo društvo oslonjeno na poljoprivredna gazdinstva.

Tušta i tma stvorenja poseduju znanje u obliku instinkta, pa opet mreže paukova i ptičja gnezda ostavljaju u čudu i najznamenitije graditelje među ljudima. Priroda je čoveku mogla pružiti uvid u evoluciju, prikazati nam arhe čitavog univerzuma, ali nije, i možda je tako najbolje. Hoće li ljudska rasa doživeti čas kada će joj se razotkriti poslednja tajna kosmosa? Ta tajna mora da je krajnje površna, čim izmiče našem umovanju.