Keli Rimer

bila sasvim racionalna kao obično. Možda ću

na i improvizovani hor zapevali su Serdeczna Matko – odu Voljenoj Majci.

„Naravno da jeste. Živ je i dobro je i daje sve od sebe da nam se vrati.“

Krivi smo zbog nečinjenja

no što je ona videla kao nepromišljeno u mojoj prošlosti odražavalo je moj nedostatak hrabrosti, ne nepromišljenosti – svaki put kad se nisam usudila da je unapred upozorim da očajnički želim drugačiji put od onog koji mi je ona izabrala

Dom nije zemlja u kojoj se nalazimo – to smo mi. Dom je budućnost koju smo planirali i o kojoj smo sanjali. Možemo ga izgraditi svuda

Imala sam osećaj kao da smo bili na različitim stranama veoma dugačkog pešačkog mosta i oboje smo se plašili da zagazimo na njega. Svaki put kad bi neko od nas koraknuo napred, drugi bi se povukao u slučaju da most ne može izdržati

kakvo mi je otkriće bilo da radim ovakvo nešto – da stojim na planinskom vrhu bez posebnog razloga, osim samog iskustva. Ovaj trenutak je bio ulaganje u mene samu

„Nismo još stigli, ali mnogo smo bliži nego što smo bili.“

nalazimo najbolje ljude u vreme kad su naizgled najgori zavladali.