Džejms Nestor

Pokazalo se da umerene vežbe, kao što su šetnja i vožnja bicikla, proširuju pluća do 15%.

Otromboljena koža, kesaste i izdubljene oči, kao i opušteni obrazi, posledica su nestajanja kostiju i toga što tkivo onda nema kud nego nadole.

Evo informacija: praktikovati Hofov metod disanja, početi pronalaženjem nekog mirnog mesta i ležanjem na leđima s jastukom pod glavom. Opustite ramena, grudi i noge. Veoma duboko udahnite u centar stomaka i izdahnite jednako brzo. Udišite tako 30 puta. Ako je to moguće, dišite kroz nos; ako imate osećaj da vam je nos zapušen, pokušajte s napućenim usnama. Svaki dah treba da izgleda kao talas, sa udisajem koji širi stomak, a onda i grudi. Trebalo bi da izdišete vazduh istim redom.

Posle 30 ponavljanja, prirodno izdahnite, ostavljajući oko četvrtine vazduha u plućima, a zatim zadržite dah što duže. Kada

dostignete limit zadržavanja daha, udahnite što dublje i zadržite dah 15 sekundi. Veoma nežno, pomerajte taj sveži dah oko grudi i ka ramenima, a zatim izdahnite i počnite opet da intenzivno dišete. Ponovite isti obrazac u tri ili četiri kruga i dodajte malo izlaganja hladnoći (hladan tuš, kupanje u ledu, pravljenje anđela u snegu golim telom) nekoliko puta nedeljno.

Pronalaženje najboljeg pulsa za vežbanje je lako: oduzmite svoje godine od 180. Rezultat je maksimum koji vaše telo može da podnese da bi ostalo u aerobnom stanju. Dugi periodi treniranja i vežbanja smeju da se dešavaju i ispod te vrednosti, ali nikako ne iznad nje, zato što će telo rizikovati da predugo uđe preduboko u anaerobnu zonu. Umesto da se posle treninga osećate osveženo i snažno, osećaćete se umorno, uzdrmano i mučno.

Sve što ste vi, ili ja, ili bilo šta što diše stavilo u usta ili nos, ili upilo kroz kožu, jeste nasleđena polovna svemirska prašina koja je tu negde već 13.800.000.000 godina. Tu svojeglavu materiju rascepkala je Sunčeva svetlost, raspršena je kroz univerzum i ponovo se sastavila. Disati znači uroniti sebe u ono što nas okružuje, uneti komadiće života, razumeti ih i vratiti delove sebe u spoljašnju sredinu. Respiracija je, u svojoj srži, reciprocitet.

„Ako se ikada osmelim da budućim generacijama zaveštam najznačajniji moto koji ljudski jezik može da izrazi, biće to dve reči: ZATVORI USTA [2]... Tamo gde bih ga ja ispisao i urezao, u svakom obdaništu i na svakom krevetu u univerzumu, njegovo značenje ne može se pogrešno razumeti.“

Otkrili su da je optimalna količina vazduha koju bi trebalo da uzimamo u mirovanju 5,5 litara u minutu. To je 5,5 sekundi udisanja i 5,5 sekundi izdisanja. To je savršen dah.

Teško je predstaviti mjuing ako ga ne vidite, ali poenta je u tome da odgurujete zadnji deo jezika o pozadinu svoda usne duplje i pokrećete ostatak jezika napred, kao talas, dok vrh ne udari tik iza prednjih zuba.

Teško je predstaviti mjuing ako ga ne vidite, ali poenta je u tome da odgurujete zadnji deo jezika o pozadinu svoda usne duplje i pokrećete ostatak jezika napred, kao talas, dok vrh ne udari tik iza prednjih zuba.