Lesli-En Džouns

Pirs Morgan je javno zahtevao povratak pesme „Brown Sugar“ u koncertni program. Sveprisutni novinar i televizijski reporter, sada svetska zvezda, a nekada mi je bio urednik, proglasio je Stounse za „kukavice“ jer su poklekli pred „siledžijama budnosti“ i odustali od pesme koja sadrži pominjanje broda za robove Zlatna obala i robovlasničko bičevanje žena. „Nema ničeg rasističkog u stihovima ’Brown Sugar’“, besneo je Pirs Morgan ističući da pesma staje u odbranu crnih žena i daje im podršku i nimalo ne ulepšava robovlasništvo. Prozivajući reperske pesme sa stihovima zaista duboko uvredljivim po žene, on je upozorio: „Narativ ’budnost’ sada će biti da pesma JESTE rasistička te su, posledično, Stounsi rasisti, a njihovo odustajanje od pesme predstavlja prihvatanje takvih tvrdnji. Kakva potpuna besmislica.“

Međutim, 2006. godine aukcijska kuća Bonams ponudila je predmet označen brojem 1451, koji nagoveštava nešto drugačije. Uredno ispisano Brajanovo pismo od 4. maja 1963, na devet strana, obožavateljki po imenu Dorin Petifer predstavljeno je uz preporučenu sumu od 15.000–22.000 funti. Konačna prodajna cena nije otkrivena. Pismo objašnjava korene grupe i govori o njihovim ambicijama. „Članstvo“ je opisano na sledeći način:

Kit Ričards – gitara, 19 godina. Krenuo u Umetničku školu, a onda pravo u ritam i bluz.
Mik Džeger – vokal, usna harmonika, 19 godina. Londonski ekonomski fakultet.
Čarli Vots – 21, radio nekoliko godina u marketingu, sada je muzičar s punim radnim vremenom (bubnjar).
Ijan Stjuart – klavir, 23, radi u hemijskoj kompaniji kao službenik za otpremu robe, ili nešto slično, jednako grozno. Jedini član grupe koji je oženjen (jedini koji će i biti oženjen). Ponosni otac malog sina (ili ćerkice).
Ja, Brajan Džouns – gitara i usna harmonika, 21, nekada sam studirao arhitekturu, ritam i bluz me više umetnički ispunjava. (Mik, Kit i ja, kao što si verujem primetila, nosimo dugačku kosu, dok ostali deluju uobičajenije).

Šta je još imao? Ono što će svaki veliki bubnjar istaći kod drugih velikih bubnjara: „filing“. Šta je to „filing“? Teško je to razumeti ako niste bubnjar. Bubnjar sa „filingom“ nije neko ko samo svira pesmu. On nosi pesmu. On diše sa njom. Pesma mu ulazi pod kožu i pravo u srce. Ona svira njega. On čitavim svojim bićem seda za svoj komplet bubnjeva, hrabro, odlučno i drsko. On svira i svojim licem, a ne samo rukama. Sve se očitavalo u Čarlijevom izrazu lica: stegnuta vilica, uvučeni obrazi, usne okrenute na unutra obrazujući tanku horizontalnu liniju. U čemu je fora kada on svira za mrvicu presporo, malkice iza ritma? Komplikovano je. Uvek je tako. Ali da, to je to što je Čarli radio. On je svirao iza ritma „na drugu“.31 Kako? U stvari, Čarlijev bas-bubanj imao je tendenciju da malo žuri ispred ritma, dok je doboš zavlačio iza. To je stvaralo osećaj razvlačenja i davalo snagu celini.32 Posedovao je tehniku, „gruv“ i urođeni dar. Sve je zavisilo od toga kako je čuo pesmu, kako ju je proživeo i kako je njenu energiju pretočio u ritam. Činilo se da to radi bez ikakvog napora. Takav je bio Čarli.