Jelena Jovanović

– I nisam gruba. Ja sam… direktna. A to je baš ljupko.

„Nije lako pokloniti nekome srce, ali je izvodljivo ako ti ta osoba pokloni svoje u istom trenutku, poput dva vojnika koja polažu oružje.“

– Tu sam – šapne dok me ušuškava. Stalno je to govorio i ne sećam se više zašto. Ali znam šta to znači: Uz tebe sam. Čuvam te. Tvoj sam.

gnev može da se pretoči u energiju, benzin nam uopšte ne bi trebao – u ovim kolima ga ima toliko da stignemo čak do Škotske.

Samo se dosadni ljudi dosađuju – kaže Deb.

Dušo, zar nemaš srama?“, Čeri je odgovorila: „Čemu služi sram osim da se loše osećaš?

Ovog leta nisam mala Adi koja je stalno u pozadini. Nisam osoba na koju zaboraviš kad drugarima govoriš ko je sve u pabu. Nisam devojka koju izbegavaš jer si upoznao bolju.

Šta, dođavola, to radim sa svojim životom, što zasad na sve načine izbegavam

Sviđaš mi se, Dilane – šapne. – Više nego što bi smeo.

Puls mi ubrza. – Nema tu šta da se sme.

– Naravno da ima. Kroz koji mesec otići ćeš da juriš neku novu plavušu iz Atlante. Ti sa svojim romantičnim idejama, prelepim rečima i beležnicom punom pesama… – Zabaci glavu i pogleda u zvezde. – Slomićeš mi srce, Dilane Abote. Osećam to.

Ljubavnica. Ta je reč našla put u pesme koje zapisujem u beležnicu kad odem iz njenog kreveta, ali već je počela da se menja, izgubila je ono „nica“ i postala ljubav.