Vladimir Kecmanović (Sarajevo, 1972) do sada je objavio romane: „Poslednja šansa“ (1999), „Sadržaj Šupljine“ (2001), „Feliks“ (2007), „Top je bio vreo“ (2008), „Sibir“ (2011), „Kainov ožiljak“ (u četiri ruke sa Dejanom Stojiljkovićem, 2014), „Osama“ (2015) i zbirku pripovedaka „Zidovi koji se ruše“ (2012). Sa istoričarem Predragom Markovićem autor je knjige „Tito, pogovor“ (2012). Objavio i esejističko-biografsku knjigu „Das ist Princip!“ (2014). Dobitnik je stipendije fondacije „Borislav Pekić“ i nagrada „Ivo Andrić“, „Branko Ćopić“, „Meša Selimović“, „Hit libris“, „Vitez srpske književnosti“, „Pečat vremena“ i Velike Andrićeve nagrade instituta u Andrićgradu. Kecmanovićeva proza prevođena je na engleski, francuski, nemački, ukrajinski i rumunski jezik.

Njegova dela doživela su filmske, televizijske i dramske adaptacije. Prevod romana „Top je bio vreo“ („The Cannon was Red Hot“) 2014. je nominovan za nagradu IMPAC Dublin, koja se u istoimenom gradu dodeljuje za najbolji roman objavljen na engleskom jeziku.

Živi i radi u Beogradu. Vlasnik je i urednik izdavačke kuće VIA. Kolumnista je lista „Politika“. Povremeno piše za više medija u zemlji i okruženju. Član je grupe P 70 i Srpskog književnog društva.