Mark Levi

Zašto insistiramo na onome čega više nema, nauštrb onoga što još uvek postoji? Zašto više značaja pridajemo problemima, umesto da uživamo u onome što nas čini srećnima?

„Ponekad smo nemoćni pred našim željama, prohtevima ili težnjama, a to često izaziva nepodnošljivu patnju. To osećanje će te pratiti celog života, ponekad ćeš zaboraviti na njega, a ponekad će biti kao opsesija. Jedan deo veštine življenja zavisi od naše sposobnosti da se borimo sa svojom nemoći. To je teško zato što nemoć često rađa strah. On uništava naš otpor, našu pamet, naš zdrav razum i otvara vrata slabosti. Upoznaćeš mnoge strahove. Bori se protiv njih, ali nemoj ih zamenjivati predugim oklevanjem. Razmisli, odluči i deluj! Nemoj biti neodlučan, ako je čovek nesposoban da zastupa svoja opredeljenja, mučno će živeti.

Svakog jutra kad se probudimo, imamo kredit na osamdeset šest hiljada četiristo sekundi života na dan, a kada zaspimo uveče, nema iznova prenošenja, ono što nije doživljeno preko dana, izgubljeno je, juče je prošlo. Svakog jutra ova čarolija ponovo počinje, ponovo dobijamo kredit na osamdeset šest hiljada četiristo sekundi života i igramo po tom pravilu koje se ne može zaobići: banka može da nam zatvori račun u bilo kom trenutku bez ijednog upozorenja: u svakom času život može da se zaustavi.

Objasnila mu je zaključak svoje priče: „Hoćeš da znaš šta znači jedna godina života: postavi pitanje studentu koji je pao na završnom ispitu godine. A mesec dana života: razgovaraj o njemu sa majkom koja je rodila dete pre roka i čeka ga da iziđe iz inkubatora kako bi zagrlila svoju bebu živu i zdravu. Nedelja dana: pitaj čoveka koji radi u fabrici ili rudniku da bi prehranio svoju porodicu. Jedan dan: pitaj dvoje stidljivih zaljubljenih koji čekaju da se sastanu. Jedan sat: pitaj klaustrofobičnog čoveka koji se zaglavio u liftu u kvaru. Sekunda: pogledaj izraz onoga ko je izbegao automobilski udes. A hiljaditi deo sekunde: pitaj atletičara koji je upravo stekao srebrnu medalju na Olimpijskim igrama, a ne zlatnu zbog koje je trenirao celog života. Život je čaroban, Arture, i kažem ti to znajući dobro o čemu govorim, zato što od mog udesa uživam u vrednosti svakog trenutka. Dakle, molim te, iskoristimo sve ove sekunde koje nam preostaju.“

Niko nije vlasnik sreće, ponekad nam se ukaže prilika da raspolažemo njome, da joj budemo zakupci. Treba biti revnostan u plaćanju kirije, jer nam se inače vrlo brzo taj zakup izmakne.“

Viđam ljude koje volim, idem tamo gde mi se ide, čitam knjigu zato što me privlači, a ne zato što apsolutno treba da je pročitana

Roditelji su kao planine uz koje celog života pokušavamo da se popnemo, ne znajući da ćemo jednog dana i mi imati njihovu ulogu.

Kira krenu putem uz obalu koji je vodio do ulaza u selo, a onda se pope vijugavom uličicom do crkve, podižući svaki čas glavu da bi se divila raskošnom cveću na prozorima.

Neke dane obeleže sitnice, male stvari koje mogu neverovatno da nas usreće

Neke dane ulepšale su nam sitne ljubaznosti