Karlos Ruis Safon

Šest godina kasnije, odsustvo moje majke bilo je za mene još uvek opsena, gromoglasna tišina koju još nisam bio naučio da ućutkam rečima.

„Ponekad je bolje staviti mozak u pogon i iscrpsti ga nego ostaviti ga na miru da počne da se dosađuje i živog te pojede.”

„Divljaka ništa ne plaši kao žena koja zna da čita, piše, misli, i pride pokazuje kolena

Čovek se istinski zaljubi samo onda kad nije svestan da mu se to dešava. I ja sam se zaljubila u tog slomljenog i duboko nesrećnog čoveka mnogo pre nego što sam i posumnjala da mi se dopada. On, koji me je uvek čitao kao otvorenu knjigu, strahovao je za mene.

Svetlost svitanja cedila se s balkona i simsova u dahovima kose svetlosti koji nisu dopirali do tla.

Najefikasniji način da se siromašni načine bezopasnim jeste da im se usadi želja da oponašaju bogate. To je otrov kojim kapitalizam zaslepljuje...

Svaka knjiga, svaki svezak koji vidiš, ima dušu. Dušu onoga ko ju je napisao, i dušu onih koji su je pročitali i živeli i sanjali s njom.

Bea kaže da umetnost čitanja odumire veoma polako, da je to intimni ritual, da je knjiga ogledalo i da u njoj možemo da pronađemo samo ono što već nosimo u sebi, da u čitanje unosimo mozak i dušu, a da su to dobra svakim danom sve ređa.

Nedugo zatim, pade mi na pamet da se iza korica svake od ovih knjiga otvara jedan beskrajni univerzum za istraživanje i da, izvan ovih zidova, svet pušta da život prolazi u popodnevima fudbala i radijskih serija, zadovoljan time što vidi do mesta na kom mu je pupak i malo dalje.

Kao što su španski vozovi stizali kad ih vidiš da stižu, tih ukradenih godina nikada nisi znao kada će doći kraj detinjstva.