sr

Gradimir Stojković

  • milenagrujic919has quoted10 months ago
    – Хајдемо у селендру – отпевушила је мама Вера, више као за себе, а мање као одговор на Кузманов почетак предавања. – Хај’мо цурице, хај’мо дјечаци, студенти, ђаци, милицајци…

    – Кхм-кхм – узимао је залет Кузман, али Вера није ризиковала:

    – И ником није љепше нег’ је нам, само да је ’вако сваки дан!

    – Немој ти мени ’Бијело дугме’, знаш! – најзад је попустио Кузман. – Пре свега они певају Хајдемо у планине. И какве то везе има са селом?

    – Ојдада ојда, ојдада ојда-да – довршила је Вера.

    – У реду, Вера, твоја је последња – насмејао се Кузман. – Али овога пута мораш да признаш да сам у праву. Пара за море нема, ја се враћам за два дана на посао, а и теби истиче годишњи одмор. За Глигорија је најбољи опоравак да се склони из овог лудог града.

    – Ја бих да се склоним на Аду – покушао сам да се убацим у комбинацију.

    – Шума му је на километар од села – мртав ’ладан ме је пречуо маторац. – Ваздух је у тој области нашег дела планете изузетно чист и лековит. Чистији је од златиборског. Климатска бања!

    Читав живот сам чезнуо за климатском бањом. А шума! Шума је природно место за овакве као ја. Ко луд сам без шуме и климатских услова. Од чега и због чега ја то треба да се лечим?

    Одгово
  • Mirjana Ladjevichas quotedlast year
    Није нам било јасно ко је он, али није било више времена за губљење.
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)