Jasminka Stankov

Mi živimo na sceni i naša tela su deo te scenske interpretacije. Promenite interpretaciju i doživećete svoje telo na novi, drugačiji način.

Reke moći teku svuda.

Magnetna polja povezuju sve.

To je tvoje poreklo. To je tvoja loza.

Struja koja stvara prolazi ovde,

Ispunjava svaki i najfiniji kanal,

I daje život svakoj formi.

Sledi taj nežni dodir života,

Blag kao otisak mravljeg stopala,

Kao majušni, jedva primetni osećaj ogromnosti.

Sila peva kad protiče,

kad svojom električnom moći budi čula,

kad postaje tečna svetlost,

i hrani čitavo tvoje biće.

Raduj se granici gde struje susreću more,

Gde telo postaje beskonačnost.

Običan svet nas zavarava, i ta prevara ide tako daleko da mi sebe stavljamo u razne kalupe ne bismo li se sa njim uskladili.

Zadovoljiti se boljim snom nije dovoljno dobro – poboljšana iluzija je i dalje iluzija.

Sve dok je materijalizam jedino i opšte iskustvo, ljudsko biće ne može da dostigne sve svoje kreativne sposobnosti.

Ako na primer fizičko vežbanje umesto kao neki mučni zadatak počnete da posmatrate kao način poboljšanja svog fokusa i energije, vi kreirate novu interpretaciju.

Kao što kaže Buda (u prevodu na engleski S. Rinpočea), „Ova naša egzistencija je prolazna poput oblaka u jesen. Rođenje i smrt svakog bića su poput pokreta u igri. Život je samo bljesak svetlosti, poput munje koja se obrušava niz strmu planinu.“

Biti povezan sa svojim pravim ja u svakom momentu, donosi punoću života u našu svesnost.

Priče su stvar vezivanja. Mislimo na sebe, kao „ja sam X“, i onda se vežemo za to X kao deo svog identiteta.