Dženi Kolgan

Shvatila je kako je retko govorila ne Krisu. Zapravo, većinu vremena koje je provela s njim trudila se da ga usreći. Nije ni čudo, pomislila je žalosno, što ju je na kraju zaveo prvi frajer koji je naišao. Od te pomisli joj se smučilo, pa ju je potisnula

Shvatila je kako je retko govorila ne Krisu. Zapravo, većinu vremena koje je provela s njim trudila se da ga usreći. Nije ni čudo, pomislila je žalosno, što ju je na kraju zaveo prvi frajer koji je naišao. Od te pomisli joj se smučilo, pa ju je potisnula

Otpila je veliki gutljaj vina. I evo ga Kris, konačno joj govori ono što je žarko želela da čuje proteklih šest meseci – ne, duže od toga. Poslednje dve godine. Osetila je kako brzo trepće

Otpila je veliki gutljaj vina. I evo ga Kris, konačno joj govori ono što je žarko želela da čuje proteklih šest meseci – ne, duže od toga. Poslednje dve godine. Osetila je kako brzo trepće

Iznenada su mu oči zasuzile.
„Samo želim da sve bude kao nekad.“
Odjednom se setila vremena kad su se tek upoznali. Bio je tako zgodan, tako mlad i pametan, s portfeljom punim umetničkih crteža i projekata, predivnih slova, ideja. Njih dvoje su dobro izgledali zajedno; bili su dinamični, spremni da osvoje svet. Bili su tako sigurni u sebe. Nikad više ne bi mogli biti onakvi kakvi su bili onda.
„Znam“, rekla je, a osećala se slomljeno, i veoma, veoma umorno. „Znam.“

Shvatila je kako je retko govorila ne Krisu. Zapravo, većinu vremena koje je provela s njim trudila se da ga usreći. Nije ni čudo, pomislila je žalosno, što ju je na kraju zaveo prvi frajer koji je naišao. Od te pomisli joj se smučilo, pa ju je potisnula.
„Ne misliš valjda ozbiljno?“
Snop svetla je opet

Shvatila je kako je retko govorila ne Krisu. Zapravo, većinu vremena koje je provela s njim trudila se da ga usreći. Nije ni čudo, pomislila je žalosno, što ju je na kraju zaveo prvi frajer koji je naišao. Od te pomisli joj se smučilo, pa ju je potisnula

nego što je rekla sebi da je učinila pravu stvar. Napravila je pravi izbor. Uključila je svoj voljeni aparat za kafu, i osetila se lakše. Kao da joj je briga oko svega s Krisom bila nevidljivi teret koji je nosila na leđima, a koji je sad zbacila. Da, bolelo je – i da, budućnost joj je sad bila neizvesna. Ali učinila je pravu stvar, toliko je znala. Povratak bi sad značio drugi neuspeh, i nije bila sigurna da bi se ponovo izvukla.

Ako na nekom mestu ostaviš srce, ono je uvek s tobom.

Zauzela je stav. Zavladala je duga tišina. A onda, konačno:

„Žao mi je. Zbog svega. Znam da nisi ti kriva.“

„Hvala“, rekla je. „I meni je žao. Žao mi je što nismo uspeli. Mislim da smo oboje dali sve od sebe.“

„Da“, složio se, konačno je gledajući u oči. „Jesmo.“

I onda su se, nelagodno, rukovali.