Mašan Bogdanovski

Istorijski obrazac je jasan: čim steknu resurse i prilike da napuste taj način života, ljudi odu

Izgradio je Grad sunca kao mesto sa alternativnom vizijom toga kako ljudi žele da provedu ono što je nazvao „svoje neradne godine“.

Ostareli ljudi nisu izgubili status i kontrolu toliko koliko su je podelili. Modernizacija nije degradirala stare. Degradirala je porodicu. Podarila je ljudima – i mladima i starima – način života s više slobode i kontrole, uključujući i slobodu da se bude manje dužan drugim generacijama. Štovanje starijih je možda nestalo, ali ne zato što je zamenjeno obožavanjem mladosti. Zamenjeno je slavljenjem nezavisne ličnosti.

Tada se rađa novo pitanje: ako je nezavisnost ono za šta živimo, šta ćemo da radimo kada ne budemo više mogli da je održavamo?

Od njih, 40% završi u domu za stara lica, a 20% nikada više ne može da hoda. Tri primarna faktora rizika za padanje su loša ravnoteža, uzimanje više od četiri leka koja idu na recept i slabost mišića. Stari ljudi bez tih faktora rizika imaju 12% šanse da padnu u toku jedne godine. Za one sa sva tri faktora šanse su skoro 100%. Ravnoteža joj je bila loša.

Svake godine, oko 350.000 Amerikanaca padne i slomi kuk. Od njih, 40% završi u domu za stara lica, a 20% nikada više ne može da hoda.

Smrt nije ono za šta mi veoma stari ljudi kažu da se toga plaše. To je ono što se dešava pre smrti – gubitak sluha, pamćenja, najboljih prijatelja, svog načina života. Kako mi je Feliks formulisao: „Starost je kontinuirani niz gubitaka.“

Nismo razgledali okolo i rekli sebi: „Znaš, postoji ona faza ljudskog života u kojoj oni stvarno ne mogu sami i moramo da nađemo način da im je olakšamo.“ Ne, umesto toga, rekli smo: „Ovo izgleda kao medicinski problem. Hajde da stavimo ove ljude u bolnicu. Možda će doktorima nešto pasti na pamet.“

Sociolog Erving Gofman zapazio je sličnost između zatvora i staračkog doma pre pola veka u svojoj knjizi Azili. Sa kampovima za vojnu obuku, sirotištima i psihijatrijskim bolnicama, oni predstavljaju „totalne institucije“ – mesta koja su uglavnom odsečena od šireg društva.

Međutim, izgleda da smo podlegli verovanju da, kada jednom izgubimo fizičku nezavisnost, dostojanstven život i sloboda više nisu mogući.