Ana Grigorjev

Oslobodio sam srce briga; sve što sam imao ostavio sam daleko za sobom.

Sa svima sam podjednako star; šta mari onda što moja kosa sedi?“

Moje srce, ptica divljine, našlo je svoje nebo u tvojim očima.'

One su kolevka jutra, one su carstvo zvezda.

Moje su pesme potonule u dubine njihove.

Pusti me samo da se vinem u to nebo, u njegovo osamno bespuće.

Pusti me samo da delim njegove oblake, da širim krila u sjaju njegovoga sunca.