Kristina Koprivšek

Demokratija je vrlo udobna kad sitan narod glasa onako kako mu je elita naznačila da treba, zar ne? Ali ako rezultat nije u očekivanim okvirima, znači da narod nije razumeo, da vlast nije dovoljno podučavala i da oni na vlasti treba pod hitno da pronađu neki trik kojim će zamajati narod.

Pravda vam nalaže da je osudite na tešku kaznu. Čovečnost bi morala da vas navede na samilost prema toj ženi koja je priznala činjenice i koja je već kažnjena. Dakle, šta ćete izabrati? Hoćete li biti pravednici? Ili ćete biti pravedni?“

postoji razlika između fantazije i nametanja gnusne stvarnosti

– Ja mislim da su ta dva gada dobili ono što su zaslužili. Ne samo da su svinje, već su i potpune budale, mislim stvarno! Pomisliti da joj se to sviđa i da želi još, ma daj! Za mene nema govora o tome da se osudi žena koja je znala da je neće saslušati. Možda to nije nužna odbrana, kako nam je vi opisujete i kako stoji u zakonskim tekstovima, ali to je čin legitimne odbrane u ovom svetu gde se žene ne slušaju kad viču, kad ih tuku, kad ih siluju. Onog dana kad muškarci i žene budu bili ravnopravni, tada i tek tada, naravno, treba je osuditi. Ali danas ne možemo. Nije imala drugog izbora. I zaštitila je druge žene koje bi završile kao žrtve ta dva nitkova. Odbijam da osudim ovu ženu. Osuditi nju znači prihvatiti društvo u kom živimo. Osloboditi je znači da će strah promeniti tabor. Tipovi će možda dvaput razmisliti pre nego što izvade svog đokicu a da to od njih niko nije tražio.

– Kako da ne! Demokratija je vrlo udobna kad sitan narod glasa onako kako mu je elita naznačila da treba, zar ne? Ali ako rezultat nije u očekivanim okvirima, znači da narod nije razumeo, da vlast nije dovoljno podučavala i da oni na vlasti treba pod hitno da pronađu neki trik kojim će zamajati narod. Žene se bune, tvrde da nije reč ni o varvarstvu ni o osveti, već upravo o pravdi i hop, muškarci hitaju da povuku pravo glasa ženama, o tome je reč?

Smatrate ispravnim da bude osuđena za primer? Pravda vam nalaže da je osudite na tešku kaznu. Čovečnost bi morala da vas navede na samilost prema toj ženi koja je priznala činjenice i koja je već kažnjena. Dakle, šta ćete izabrati? Hoćete li biti pravednici? Ili ćete biti pravedni?“

Živa je ilustracija zastarelog izraza „krut poput pravde“ i nikakva lična situacija ne može ga naterati da skrene sa svog pravca vladanja: pravo prevlađuje. Samo nam pravo omogućava zajednički život i predstavlja poslednju odbranu od populizma. „Nastavite da ismevate pravo, pustite mnjenje da sudi površno, kroz tvitove i postove, nametnite trenutnost i nesumnjivo ćete dobiti haos i diktaturu!“, izjavio je Laržeron u jednom ljutitom uvodnom članku objavljenom u listu Uest Frans nakon predsedničkog pomilovanja Žaklin Sovaž.

Moramo poštovati svoje različitosti. Niko od nas ne poseduje istinu.

U mom slučaju jedna optužena, dve „žrtve“ (zaista, ne mogu da se pomirim s tim: ONI NISU ŽRTVE!) i jedan zločin.

ali to je čin legitimne odbrane u ovom svetu gde se žene ne slušaju kad viču, kad ih tuku, kad ih siluju. Onog dana kad muškarci i žene budu bili ravnopravni, tada i tek tada, naravno, treba je osuditi.