9 1/2 nedelja

Kad mi se boja kože ponovo ujednačila, spavala sam s drugim muškarcem i otkrila, dok su mi na čaršavu ruke trapavo ležale uz telo, da sam zaboravila šta ću s njima. Ponovo sam odgovorna i odrasla osoba, tokom celog dana. Ostalo je to da se termostat u mom telu pokvario: prošle su godine i ponekad se pitam da li će moje telo ijedan osećaj ponovo doživeti kao jači od mlakog.

ne odbacuj me, ne ostavljaj me nikad, žudnjo neutoljiva, sve dok me voli, ja sam spasena.

Povlači ruku s mog lica i umače palac u moju čašu vina; tečnost, tamnocrvena u čaši, postaje rozikasta i providna na njegovoj koži. Kvasi mi usne. Palac pomera polako, usne su mi opuštene pod njegovim dodirom. Zatim prelazi preko mojih gornjih zuba sleva-nadesno i nazad, preko donjih zuba zdesna- -nalevo. Konačno, palac mu se spušta na moj jezik. Razmišljam, ne uzrujavajući se, opušteno: usred bela dana smo...

Onda bi mi čitao, ili bi svako od nas čitao svoju knjigu. Kad bih podigla pogled, to je bio znak da mi okrene stranicu.

Kad bismo završili, on bi odlazio u kuhinju da opere sudove i skuva kafu –

Mačke su se naizmenično uvijale oko mojih golih nogu.

„Neobično je da muškarac ima mačke“, kažem, „zar ne?“

„Neobično je da muškarac ima mačke“, kažem, „zar ne?“

Četvrti put, kad sam bila toliko uzbuđena da sam počela da gubim svest, uzeo je istu onu maramu i vezao mi ruke. Tog jutra, poslao je trinaest ruža u moju kancelariju.

Posle toga nam je oboma bilo jasno da je moj život podeljen, precizno, na dva dela: noć i dan; s njim / bez njega. I bilo je pogrešno, a možda i opasno, mešati jedno s drugim.