Bogorodičina crkva u Parizu

Nebo je bilo sasvim vedro. Poslednje zvezde gasile su se na raznim njegovim tačkama, a jedna vrlo sjajna blistala se na istoku na najsvetlijem mestu neba

nije dovoljno provesti svoj život, treba ga i održavati

što bi, u pogledu arhitekture, bilo lepše od ove fasade, na kojoj vidite, redom u isti mah, i tri portala u gotskome stilu, i čipkasti venac od dvadeset osam kraljevskih niša, i ogromnu ružu u sredini, sa dva prozora s jedne i s druge strane, kao đakon i hipođakon oko sveštenika, i visoku i tananu galeriju kitnjastih arkada, koja na svojim tankim stubovima nosi tešku platformu, i naposletku dve crne i masivne kule sa njihovim kapcima od škriljca, sve te skladne delove jedne veličanstvene celine, delove naslagane u pet džinovskih spratova,

gotovo svi bogalji, neki hromi, neki kljasti, šatrovačke kalfe, hadžije, hajkači, pljačkaši, vrebači, prosjaci, bitange, nazor bogalji, pantadžije, nazor bolesnici, sprže, šatrovački trgovci, dobeglice, lopovi, šatrovački majstori, nabrajanje da i Homera umori

Kralj tek onda daje kad narod otme.

Glas ljudski muzika je duhu čovečjem.

Poslednji dan osuđenika na smrt

Pronalazak štampe najveći je događaj u istoriji. To je majka svih revolucija. To je način izražavanja čovečanstva koje se iz osnova menja, to je ljudska misao koja svlači jednu odeću i oblači drugu, to je potpuna i konačna promena košuljice one simbolične zmije koja još od Adama predstavlja um.

U obliku štampe misao je večnija nego ikad ranije; ona je krilata, ne da se ni uhvatiti ni uništiti. Ona se meša s vazduhom. U doba arhitekture ona je uzimala oblik planine i zahvatala jedan vek i jedno mesto. U današnje vreme ona je postala jato ptica, leti na sve četiri strane, i zauzima u jedan mah sve tačke u vazduhu i prostoru.

se varate – odgovori ozbiljno arhiđakon. – Dedal171, to je temelj; Orfej172, to je zid; Hermes173, to je građevina. T

Currit rota, urceus exit.