Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba

Веровали у постојање лапота или не, остаје чињеница да се у неким селима као што је Велики Извор код Зајечара и дан-данас за неког ко је стар и неспособан каже да је „готов за мотку“

Први српски телевизор, назван „Тесла 59 ТВ“, имао је екран дијагонале 43 центиметра, и био тежак целих 20 килограма. Имао је 12 канала, а слика је постојала само на једном. Укључивао се у струју преко уређаја званог „стабилизатор“. Направљен је у фабрици Никола Тесла у Београду, а онда је политичком одлуком, производња пребачена у Ниш.

Најпродаванији апарат Електронске индустрије из овог града био је „амбасадор“, а ТВ пријемници прављени су и у Загребу (РИЗ – Радио-индустрија Загреб), Крању (Искра), и Бањалуци (Чајавец). Кад је почела производња колор телевизора, у прави план је избило Горење из Словеније.

Београђани су у капитализам ушли затворених очију – због дима са роштиља!

Али шездесетих година 19. века газда Рајића, Лесковчанин, почео је да прави и продаје ћевапчиће.

Легална проституција је укинута у време Шестојануарске диктатуре 1929. године, актом председника владе генерала Петра Живковића

Видоје Голубовић у својој књизи Старе кафане Београда каже да су још 1522. године Турци у једној згради на Дорћолу отворили кафану и у њој служили кафу.

У Европу је дошла преко Турске.

поуздано се зна да се кафа, одакле год да води порекло, није пила пре 1450. године. Тада је почела њена употреба у Адену, граду у Јемену,

Поводом педесетогодишњице Церске битке Милоје Поповић Каваја (1936–2020), секретар Општинског комитета Савеза комуниста београдске Палилуле, и председник КУД Иво Лола Рибар, написао је текст за марш Биничког.

По изласку са робије он плете завере за повратак Обреновића и кад је Милош, и његовом заслугом, 1858. године изгласан за кнеза, Стевчина верност награђена је именовањем за кнежевог заступника док остарели књаз не допутује из прогонства. Тих неколико месеци почетком 1859. године Стевча Михајловић владао је Србијом.