Tajne religije

Markionova poruka je bila nedvosmislena: iz bogoljublja čovek treba da živi asketski, da mrcvari telo. Ne treba da stupa u brak, ni da se razmnožava da ne bi održavao u životu tvorevinu zlog Boga, nego da se uzdržava od alkohola i mesa i umereno se hrani biljkama i ribom.

Stvaranje sveta možda su započeli bogovi – to je pitanje vere – ali religije počinju s ljudima koji su ih u pravom smislu te reči uneli u narod, i to je istorijska činjenica.

U ŠTA VERUJEMO KAD VERUJEMO?

Kao dominikanac, i uz to učenik Alberta Velikog, Ekhart je čvrsto zastupao mišljenje da to može biti samo razum.

Dok starozavetni Bog kaže Mojsiju: „Ja sam koji jesam“, Jevanđelje po Jovanu počinje rečenicom: „U početku beše reč.“ Pitanje je glasilo je li u početku bilo Biće i samim tim ljubav, ili Reč, Logos, a time razum.

Priča se da je starac potencijalnim mučkim ubicama davao hašiš da bi u snovima izazvanim drogom stekli osećaj da su u raju. Zato su sledbenike Hasana ibn Sabaha nazivali hasisi (oni koji jedu hašiš), iz čega je izveden termin asasin.

Događalo se čak da oni duže vreme provode u blizini buduće žrtve, jer su prvo morali da steknu njeno poverenje da bi je ubili. Pošto im je „starac sa gore“ obećavao rajske naslade za ta bogougodna ubistva, nisu hajali za to što će posle izvršenog atentata možda umreti. Tako je Hasan ibn Sabah istovremeno promovisao atentatore-samoubice.

Naročito se proslavio Hasan ibn Sabah, poznatiji kao „starac sa gore“.252 Godine 1090. isprovocirao je ustanak koji je propao. Posle toga se sa sledbenicima koji su mu ostali verni povukao u jedno nepristupačno planinsko utvrđenje. Tamo je izumeo borbenu tehniku i obučio borce koji su podjednako ulivali strah muslimanima i hrišćanima: Hasan ibn Sabah je stvorio teroriste. U svojoj jakoj brdskoj tvrđavi Alamut, u planini Dajlam u Persiji, obučavao je atentatore, koje je slao u svet da likvidiraju ili zastraše njegove protivnike.

Sve brže okretanje oko sopstvene ose dovodi igrača u ekstatični trans, u kojem se približava Bogu. Tim rotiranjem sufija izražava uverenje da se u svetu sve vrti oko Boga, pa i on sam.

Ponekad je bilo teško odrediti da li templari, kabalisti, sufije i mistici pripadaju hrišćanstvu, islamu ili judaizmu, jer se njihova stvarna tajna religija sastojala u božanskoj ljubavi, koju su tražili verujući da samo ona ima fundus i da samo u njoj mogu da dostignu blaženstvo.