Kraljevstvo pepela

„Došle smo“, obznani Manon dovoljno glasno da je čuju svi na gradskim zidinama, „kako bismo održale obećanje dato Elin Galatinijus – da se borimo za ono što nam je ona obećala.“
Darou je tiho upita: „A šta je to?“
Manon se tada nasmeši. „Bolji svet.“

upamti da ovaj tvoj strah znači da se boriš za nešto što ti je dragoceno – nešto do čega ti je stalo toliko silno da ne možeš ni da zamisliš nešto gore od toga da to izgubiš.“

Ne opterećuj se pitanjima šta bi bilo kad bi bilo“, reče joj Rovan, ispravno čitajući s njenog lica šta se pitala.

Pruži korak ka njoj, puštajući je da sama odluči da li ona to zapravo želi. Želela je.

Prvi deo

VOJSKE I SAVEZNICI

Dobro. Dobro i dobro

„Koliko je povređenih?“, upita Rovan.
Kejol odmahnu glavom. „Ne povređenih.“ Stisnu zube. „Valga.“

Daće joj sve što od njega bude tražila. Ama baš sve.

Gde je on?“ Elidu izdade glas. Fenris se sada okrenu ka njoj, a onda i Rovan i Elin. Elida je preklinjala, ostajući bez glasa: „Gde je Lorkan?“

Da li će pući?“, zatraži da čuje Kejolov otac.
Nesrin se lecnu. „Verovatno.“
„Mogla bi da pukne svakog časa.“