Mala pekara na obali

Ako na nekom mestu ostaviš srce, ono je uvek s tobom.“

„To je pekara, najčarobnija pekara u kojoj sam ikad bio. Prvo što osetiš svakog jutra jesu predivni mirisi koji se šire od pečenog hleba, i kad ona otvori vrata, možeš kupiti vruć hleb pravo iz peći, otkidati komadiće dok sediš na lučkom zidu, i pola sata kasnije gotovo svi meštani će svratiti da malo proćaskaju i kupe sebi hleb, i tako se Polbern ujutru budi.“

Samo na tren – predivan tren – čitav svet se zaledio, i odjednom je shvatila da će je poljubiti. U tom dugom trenutku znala je da će taj poljubac biti sve o čemu je sanjala, sve što je oduvek želela, i da posle ovoga, šta god da se dogodi, možda neće poželeti nikoga više da poljubi.

„Ako postoji lepše mesto da se bude tužan, ja ne znam za njega.“

Bio je u pravu, pomislio je. Zaista ima lep osmeh. Pitao se šta ga je izbrisalo.

Lens se okrenuo, dižući obrve na njih kao da im govori: požurite, vreme je novac, a vi očito imate previše jednog a premalo drugog

Videli

Policija je zapečatila plažu, i došli su posebni brodovi i izvukli dizel iz broda – oko sto pedeset dve hiljade litara – ali ostalo je još mnogo robe na dnu okeana i brod je morao da se odvuče na otpad.

Ako na nekom mestu ostaviš srce, ono je uvek s tobom.“

Ako postoji lepše mesto da se bude tužan, ja ne znam za njega