Zenica sveta

„Kako je neobično to što govore“, reče Egvena. „Zašto stalno izgovaraju tu reč? Mir.“

„Kada nikada ne saznaš šta je to, osim što sanjaš“, odgovori Lan, poteravši Mandarba napred, „to postaje više od amajlije.“

Bilo je nečeg utešnog u dodiru drugog ljudskog bića kada je čitav svet progutao mrak.

Jednim delom užasavao se od toga što radi, ali gotovo se osećao kao da postoje dvojica u njemu. Jedan je pokušavao da ga ućutka, ali drugi je samo osećao olakšanje što je bio u stanju da konačno sve to ispriča

Ponekad pomislim da je način na koji vi ljudi postojite kriv zato što su vaše niti tako kratke.

Budale. Svet je pun budala koje ne znaju da treba da ostanu tamo gde pripadaju. To je ono što izaziva sve ove nevolje. Ljudi koji neće da ostanu tamo gde treba.

Ono što te štiti, čini te i ranjivim.

Ljudi ne vide ono što ne očekuju.

Perin podiže sekiru da je baci u baru, ali Elijas ga uhvati za ruku.

„Koristićeš je, dečko, i dok god je mrziš, koristićeš je mudrije od većine ljudi. Čekaj. Ako ikada dođe vreme da je više ne mrziš, tada je baci daleko koliko god možeš i beži na suprotnu stranu.“

Žbunje ne krvari, zar ne? Niti vrišti i gleda te u oči i pita zašto?

Razmišljajte ako želite da ostanete živi. Strah će vas ubiti ako ne vladate njime.