Kulturna istorija Srba

постаде покоран жени, од ње би побеђен умом“.

Утемељивачи државе и цркве постали су култне личности, заштитници земље, први национални светитељи, захваљујући чему су Немањићи постали света лоза.

Другим речима, Свети Сава је главни законодавац читавог православног словенства у средњем веку.

„Србија је племенита, човеку благонаклона земља. Њена теорија обележавања је у неколико махова средиште цивилизованог света, a често је била и родитељка људи и идеја које су пресудно утицале на привредну, културну или политичку историју Европе.“

Српска ситуација била је у том погледу најособенија. У средњем веку, нарочито од Немање и Светог Саве, Срби су се развијали као православни народ с властитом аутокефалном црквом. Али знатан део Срба остао је изван тих верских и културних оквира. У средњовековној Србији, осим католика странаца који су у њој стално или привремено живели, постојали су и Срби католичке вере код којих се није било угасило српско етничко осећање. У каснијем развитку ти католички Срби постепено су се удаљавали од православне матице народа и у новије време ушли су у крило друге нације. Да тај откинути део Српства није безначајан, говори чињеница да је посредством њега српски језик постао лингвистичка основица модерног књижевног језика још једне словенске нације (Хрвати).

„Саградили смо кућу насред друма“

Књижевност је више простор жеља него простор реалности.

Културни простор једног народа је његова географија оплемењена деловањем и стварањем човека кроз историју.

доживљај отаџбине као духовног простора

„Србија је племенита, човеку благонаклона земља“,(Д. С., 1994, 81).