Rat i mir 1

otkrivala i još milije razvlačila i padala na donju. I, kao što to uvek biva kod veoma privlačnih žena, taj njen nedostatak – nešto kraća usna i poluotvorena usta – beše njena naročita, isključivo njena lepota.

ne mogu se predvideti tok događaja i ponašanje ljudi.

Mi možemo da znamo samo to da ništa ne znamo. I to je najviši stupanj čovečanske premudrosti

Pored toga što prati porodične zaplete i rasplete, Rat i mir je hronika o ruskoj pobedi nad Napoleonom i o onome što je on predstavljao u ruskoj i evropskoj imaginaciji.

„Ti dakle voliš škole“, nastavi on počev da broji na prste, „pouke i tako dalje, to jest, ti hoćeš da ga izvedeš…“, reče on pokazujući na seljaka koji beše skinuo kapu i baš u taj mah prolazaše ispred njih, „hoćeš da ga izvedeš iz njegovog životinjskog stanja i da mu daš duhovnih potreba, a meni se, vidiš li, opet čini da je jedina mogućna sreća – sreća životinja, a ti baš nje hoćeš da ga lišiš. Ja mu zavidim, a ti hoćeš da ga učiniš da bude ono što sam ja, ali ne davši mu moja materijalna sredstva.

Jer šta je slava? To ti je, na kraju krajeva, opet ljubav prema drugima, želja da učiniš nešto za njih, želja za njihovom pohvalom.

„Šta je pravo šta li nepravo to nije dato ljudima da presuđuju. Ljudi su večno bili u zabludi pa će biti i odjako, ali se ni u čem ne varaju više no u tom: šta oni smatraju za pravo a šta za nepravo.“

cvet intelektualne suštine petrogradskog društva

Pjer, na koga su gledali odozgo i pokroviteljski dok je bio samo vanbračni sin, a kome su laskali i veličali ga kad je postao najbolji mladoženja u ruskoj carevini: sad, posle svoje ženidbe, kad udavače i mamice nisu imale više šta od njega da očekuju, mnogo izgubi u očima društva, tim pre što on nije umeo niti je hteo da se otima za javnu naklonost.

„Poslednji vam put kažem: obratite svu svoju pažnju na samoga sebe, stavite okove na svoje požude i tražite sreću ne u strastima, no u svom srcu. Izvor sreće nije izvan nas, nego u nama…“