Rat i mir 1

otkrivala i još milije razvlačila i padala na donju. I, kao što to uvek biva kod veoma privlačnih žena, taj njen nedostatak – nešto kraća usna i poluotvorena usta – beše njena naročita, isključivo njena lepota.

ne mogu se predvideti tok događaja i ponašanje ljudi.

Mi možemo da znamo samo to da ništa ne znamo. I to je najviši stupanj čovečanske premudrosti

Pored toga što prati porodične zaplete i rasplete, Rat i mir je hronika o ruskoj pobedi nad Napoleonom i o onome što je on predstavljao u ruskoj i evropskoj imaginaciji.

I tu mu odmah dođe misao da zadata reč ionako ništa ne znači jer je on, još pre nego knezu Andreju, bio dao reč i knezu Anatolu da će mu doći. Najzad pomisli da su sve te časne reči samo uslovne reči koje nemaju nikakvog određenog smisla, naročito kad čovek pomisli da možda već sutra može da umre, ili će se s njim desiti nešto tako neobično da tada već neće moći biti ni govora o nečem ni časnom, ni nečasnom…

„Nikada, nikada se, brate, nemoj ženiti! Evo ti moj savet: ne ženi se sve donde dok ne mogneš reći sam sebi da si stvorio sve što si mogao, i donde dok ne prestaneš voleti onu ženu koju si izabrao, te dok je jasno ne razgledaš, jer ćeš se, brajko, žestoko i nepopravljivo prevariti… Ženi se kao starac koji nije ni za šta… Inače će da propadne sve ono što je u tebi dobro i visoko. Sve će da ti propadne parče po parče. Da, da, da! Ne gledaj me s takvim čuđenjem. Ako uopšte očekuješ od sebe nešto u budućnosti, ti ćeš posle na svakom koraku osećati da je za tebe sve svršeno, sve zatvoreno osim domaćeg salona. gde ćeš da se izjednačiš sa dvorskim lakejem i idiotom… Ali… ne vredi…“

No uticaj u svetu je kapital koji treba štedeti da se ne potroši.

za srce prirasla. Neko važno tajanstvo

Primera radi, Nikolaj Rostov svojim prijateljima iz detinjstva „ispriča svoju Šengrabensku bitku [u kojoj je bio ranjen] sasvim onako kao što obično pričaju o bitkama oni što su u njima učestvovali, to jest, tako kako bi oni želeli da je bilo, onako kako su slušali od drugih pripovedača: kako je bilo lepše da se priča, ali ni izdaleka ne onako kako je stvarno bilo“.

Lav Tolstoj

Rat i mir

I