Rat i mir 1

otkrivala i još milije razvlačila i padala na donju. I, kao što to uvek biva kod veoma privlačnih žena, taj njen nedostatak – nešto kraća usna i poluotvorena usta – beše njena naročita, isključivo njena lepota.

ne mogu se predvideti tok događaja i ponašanje ljudi.

Mi možemo da znamo samo to da ništa ne znamo. I to je najviši stupanj čovečanske premudrosti

Pored toga što prati porodične zaplete i rasplete, Rat i mir je hronika o ruskoj pobedi nad Napoleonom i o onome što je on predstavljao u ruskoj i evropskoj imaginaciji.

’A gde je’, veli, ’taj što se medveda ne boji? Al’ kad ga ugledaš, a tebe strah odmah prođe, još se bojiš da ti kako ne pobegne!’

Ničega, ničega nema tačnog osim ništavnosti svega onoga što mi je pojmljivo, i veličanstvenosti nečega neshvatljivog, ali najvažnijeg!“

Kako bih srećan ja bio i miran kad bih sad mogao reći: ’Gospode, smiluj mi se!…’ Ali kome ja to da kažem? Ili je ta sila, neodređena, nepostižna kojoj ja ne samo da ne mogu da se obratim no koju ne mogu ni da iskažem i da izrazim rečima: ili je ona veliko sve ili ništa“,

podsmeh.
„Gde tu čovek da bude zdrav… kad neprestano duševno pati? I zar može čovek danas ostati miran ako ima osećanja?“, reče Ana Pavlovna. „

Svaki general i vojnik uviđahu svoju ništavnost, osećajući sebe jednim zrncem peska u tom moru od ljudi, ali u isti mah osećahu i svoju moć budući svesni da su deo te ogromne celine.

najviše kod žena izaziva ljubopitstvo, bojazan, pa čak i ljubav: manir prezrive svesnosti o svojoj nadmoćnosti. Baš kao da bi im tim svojim izgledom govorio: „Sve vas znam kô staru paru, al’ ne vredi, brate, majati se s vama. A ja znam da vi to jedva čekate.“