Preživeti haos

Zašto se obraćamo nekoj osobi? Ili zašto joj se ne obraćamo? Zašto komuniciramo na jedan, a ne na drugi način? Zašto govorimo to što govorimo? Ili, zašto ne govorimo ono o čemu ćutimo?
Pitanje o tome zašto je „ZAŠTO“ ključ ne samo (dobre, efikasne, uspešne, promišljene) komunikacije nego i razumevanja sveta i naše sopstvene pozicije u njemu, vodi nas do temeljnih filozofskih promišljanja o svrsi našeg angažovanja s drugima i vrednostima koje nas orijentišu u našim akcijama.

budući da proces samoozdravljenja i vraćanja „u osu“ započinje pažljivim osluškivanjem poruka koje nam, između ostalog, šalje naše telo.

Problemi s organima za varenje ukazuju na nesposobnost da se neke okolnosti, situacije, ljudi ili reči prihvate, svare i asimiluju.

Međutim, pored ovih znakova koji su nam svima manje ili više poznati, teorija koju je predstavio u svojoj knjizi Reci gde te boli i reći ću ti zašto francuski autor Mišel Odul,56 donosi novi pogled na čitav spektar poruka koje nam šalje naše telo.

Psihologija je uvela u opticaj tezu o „značajnom drugom“, i time samo potvrdila naše znanje o tome da nam nisu svi ljudi u našoj okolini podjednako bitni.

:
kome „dodeljujem status“ važne osobe;
zašto mi je važna;
gde je pozicioniram na svojoj Mapi;
šta je za mene vrednost u ovom trenutku;
koliko sam sebi važan.

Da li sam sebi dovoljno važan ukoliko mi je važno da budem važan drugima?

Svi mi, direktno ili indirektno, znamo za muškarce i žene koji nakon razvoda ili raskida nisu u stanju da ostvare produbljene veze s drugim partnerima jer nisu razrešili problem važnosti (i uzajamnog uticaja) bivših supružnika ili partnera.

Za antički svet temeljne četiri vrline su razboritost, pravednost, umerenost i hrabrost.

ncipa – korisnosti i zadovoljstva!
Tako je Platon, naročito u trećoj fazi svog etičkog učenja, izneo tezu da se prava vrednost života (pod čime je podrazumevao smisleno vođen život) ne sastoji ni samo u zadovoljstvu ni samo u umnoj delatnosti kao takvoj, već u njihovoj pomešanosti, kojoj pravu draž i smisao daje „spoj mere, srazmernosti (lepote) i istine“.24