Dani slave i očaja

od 1935, taj stav pretočio u niz zakona o neutralnosti koji su strogo regulisali izvoz oružja i municije i zabranjivali da američki brodovi prevoze ratni materijal bilo kojoj zaraćenoj strani. Amerikanci su saosećali s Engleskom, ali sada se postavljalo pitanje koliko je zapravo stabilno Britansko carstvo koje je smenilo vladu istog dana kada je Hitler napao Holandiju, Belgiju i Luksemburg.
U subotu 11. maja ujutru predsednik Ruzvelt sazvao je sednicu kabineta u Beloj kuću na kojoj se povela rasprava o novom britanskom premijeru. Glavno pitanje bilo je može li on ikako pobediti u ovom proširenom ratu. Ruzvelt je ranije više puta bio u dodiru s Čerčilom dok je ovaj bio

Vajtholu se Čerčilu priznavalo da je vrhunski govornik, ali mnogi su ga smatrali nerazboritim.

Žudnja za vlašću radi vlasti je „prizemna“, napisao je i dodao: „Ali vlast u vreme nacionalne krize, kada čovek veruje da zna kakve zapovesti treba izdati, pravi je blagoslov.“

Čerčil, jedan od premijerovih najžešćih kritičara, za sporazum je rekao da je „potpuni i ničim neublaženi poraz“.

Činilo mi se da koračam sa sudbinom i da je čitav moj prethodni život bio priprema za ovaj čas i ovaj ispit… Iako sam jedva čekao jutro, spavao sam čvrsto i nisu mi bili potrebni vedri snovi. Činjenice su bolje od snova.“

„Ne zaboravi, Klemi, da ja dobijam više od alkohola nego što alkohol dobija od mene.“

„Kad bi se reči računale, trebalo bi da pobedimo u ovom ratu.“

Činjenice su bolje od snova.“

Ljudskim bićima nije dato – na njihovu sreću, jer bi život inače bio nepodnošljiv – da u većoj meri predvide ili predosete razvoj događaja.

Vinston Čerčil, posmrtno slovo Nevilu Čemberlenu,
12. novembar 1940.

„Ja razumem sve vaše teškoće s američkim javnim mnjenjem i Kongresom“, diktirao je Čerčil, „ali situacija se pogoršava munjevito i izaći će van kontrole američkog javnog mnjenja dok ono najzad sazri.“