Ličnost i moć: Graditelji i uništitelji moderne Evrope

Česte krize vlade svojstvene Italiji bez sumnje su doprinele nastanku jedne osnovne niti unutar pluralističke italijanske kulture koja je s dobrodošlicom pozdravila – barem u teoriji – čvrstu ruku koja će iskoreniti korumpirani politički sistem na vlasti i uvesti red.71 Znatan deo javnosti bio je spreman da zarad toga zanemari karakterne mane i kobne odluke populističkog vođe koji je obećavao suštinsku reformu i nacionalni preporod

Televizija, društveni mediji i novinarstvo uzdigli su značaj i udeo ličnosti vođe bezmalo na nivo elementarne, neobuzdane političke sile koja promenu nameće sopstvenom voljom.

Dotična ikonografija nerazlučiva je od Čerčilove centralne uloge u tadašnjim događajima i uveliko se zasniva na verziji koju je izložio u svojoj šestotomnoj knjizi o istoriji Drugog svetskog rata. U televizijskom anketiranju (sa uobičajenom budalaštinom kao što su tabele poređenja i rangiranja učesnika po dostignućima), Čerčil je proglašen za najvećeg Britanca u istoriji ove zemlje. Britansko viđenje prošlosti i sadašnjosti čuva ga kao svetinju.70 Čerčil oličava način na koji Britanci vide sebe. Razume se da jeste bilo istinsko junaštvo upustiti se u borbu protiv moćnijeg neprijatelja i s malim izgledima na pobedu. Ali u narednim decenijama je neprekidna medijska preokupiranost Drugim svetskim ratom iznedrila iskrivljena tumačenja istorije koja uporno opstaju. Čerčil predstavlja „mit“ o britanskom otporu i neuništivosti u Drugom svetskom ratu

Po rečima Hjuga Janga, Čerčil je bio „otac pogrešnih shvatanja“ udela Britanije u Evropi, „glavni predstavnik britanske ambivalentnosti“.69 U vezi sa Evropom, ambivalentnost je zaista njegovo osnovno zaveštanje.

despotska moć nije potpuno nezavisna od infrastrukturne moći. Vođi treba snažna institucionalna podrška vojnog, bezbednosnog, policijskog i pravosudnog aparata, te partijskih organizacija.

despotska moć nije potpuno nezavisna od infrastrukturne moći. Vođi treba snažna institucionalna podrška vojnog, bezbednosnog, policijskog i pravosudnog aparata, te partijskih organizacija.

Pouzdanost, osećaj za odgovornost, otvorenost, emocionalna stabilnost, društvenost, marljivost, prijatan temperament, smirenost pod pritiskom i spremnost na saradnju bez sumnje su u principu poželjni kvaliteti jednog poslovnog vođe

„veliki ljudi“ oni koji su bili kadri da promene istoriju oslobađanjem društva od „mrtvih formi života“.1

Prvo razmatram karakterne osobine i preduslove koji su favorizovali određeni tip ličnosti i pružili mogućnost potencijalnom vođi da dospe na vlast. Zatim selektivno istražujem aspekte upotrebe moći i političke i društvene strukture koje su to omogućile. Poglavlja završavam procenom o zaveštanju datog vođe

Otprilike 400.000 vojnika Crvene armije borilo se zajedno sa partizanima u konačnom napadu na Beograd, mada je njihovo bahato ponašanje – prijavljeno je 1.219 silovanja, 111 ubistava i 1.204 slučajeva pljački