Sofijin izbor

Komandant je bio kućni tip, kao što ćemo videti, ali čovek slepo posvećen dužnosti i cilju; otud je postao puki servomehanizam u kojem je moralni vakuum bio tako uspešno očišćen od svakog molekula prave griže savesti i obzira da njegovi sopstveni opisi neizrecivih zločina koje je svakodnevno činio neretko kao da lebde izvan i odvojeno od zla, kao spodobe debilne nevinosti.

Komandant je bio kućni tip, kao što ćemo videti, ali čovek slepo posvećen dužnosti i cilju; otud je postao puki servomehanizam u kojem je moralni vakuum bio tako uspešno očišćen od svakog molekula prave griže savesti i obzira da njegovi sopstveni opisi neizrecivih zločina koje je svakodnevno činio neretko kao da lebde izvan i odvojeno od zla, kao spodobe debilne nevinosti.

„Jednog dana ćeš znati kako je to biti zaljubljen.“ Sumorna slovenska izjava, beskrajno dosadna.

Centar za istrebljivanje može da proizvodi samo leševe; društvo potpune dominacije stvara svet živih mrtvaca…

Ali ne vidim nikakvu svrhu u pokušaju da se jedno zlo izjednači s drugim, niti da se pripisuje neka glupava mera vrednosti.

čovek doveka može u sebi da čuva otrove krivice.

Ostali, uključujući Sofiju, svakako će otići u pakao.

najbolnije istine o sebi najčešće se uskraćuju upravo onom ko se voli, ako ni zbog čega drugog, onda iz same ljudske pobude da se on poštedi bezrazložne patnje.

Muka žigoše dušu do samih njenih dubina prezirom, gnušanjem i čak mržnjom prema sebi i osećajem krivice koje bi zločin logično trebalo da proizvede, ali zapravo ne proizvodi.“

„Jednostavno ne znam. Kako je šašavo na neki način da se tako nešto dogodi. Kako je moguće poznavati nekoga četrdeset pet minuta i osećati takvu prazninu kada on ode?