Pačinko

Ako bi neka pojela makar i odlomljeni ugao biskvita, momentalno bi dobila otkaz. Na kraju radnog dana, najmlađa devojka je sakupljala izlomljene biskvite u korpu obloženu tkaninom, pakovala ih u kesice i odlazila na pijacu da ih prodaje sa popustom. Ukoliko se ne bi prodali, Šimamura bi biksvite po nominalnoj ceni prodao devojkama koje su spakovale najviše kutija bez greške.

Dom je ime, reč snažna; snažnija od svake koju je ikada izgovorio kakav mag, ili duh kome je odgovoreno, u najmoćnijoj čaroliji.

Čarls Dikens

Naprotiv, želeo je krajnje jednostavan život pun prirode, knjiga, i možda nekoliko dece. Znao je da bi kasnije u životu takođe hteo da ga svi ostave na miru da čita i živi u tišini. U

; trebalo je da pokuša da ga upozna onako kako je on pokušao da upozna nju; a sad je bilo gotovo. Čak i tako izgladneo i unakažen, bio je izuzetno lep. Bio je zapravo njena suprotnost; ona je bila nabijena i niska, on vitak i dugih ekstremiteta – čak su mu i izranjavljena stopala bila velika i lepo oblikovana. Ako su njene oči bile sitne i zabrinute, njegove su bile krupne i pune prihvatanja. Voda u lavoru sada je bila siva, i Sunđa je ustala da je ponovo promeni

Noa brzo krenu prema ulazu. Slatki miris biskvita izleteo je kroz vrata. Dečak nikada nije pojeo jedan od tih biskvita, niti je ikada to tražio

Za svaka dva polomljena biskvita, devojkama je odbijan po sen od nadnice, pa ih je to primoravalo da rade pažljivo, kao i brzo. Ako bi neka pojela makar i odlomljeni ugao biskvita, momentalno bi dobila otkaz. Na kraju radnog dana, najmlađa devojka je sakupljala izlomljene biskvite u korpu obloženu tkaninom, pakovala ih u kesice i odlazila na pijacu da ih prodaje sa popustom. Ukoliko se ne bi prodali, Šimamura bi biksvite po nominalnoj ceni prodao devojkama koje su spakovale najviše kutija bez greške. Joseb nikada nije donosio slomljene biskvite kući, zato što su devojke toliko malo zarađivale da su im značile čak i mrve od biskvita.

I dalje se malo plašio, premda je to svakako bio njegov otac. Blage oči iznad isturenih jagodica i ljuspasta koža bile su iste. Možda je njegov otac bio gladan. Kosti ramena i laktova izgledale su mu ispod odeće kao oštro granje na drveću. „Hoćeš li nešto da pojedeš, apa?“

Kjungi je imala izuzetno lepo lice – oči oblika i boje semena lotosa i predivne usne. Imala je ten kao beli božur. Izgledala je mnogo privlačnije i energičnije nego Sunđa, koja je od nje bila gotovo petnaest godina mlađa. Tamna glatka kosa bila joj je podignuta pomoću drvene šnale, a na sebi je imala pamučnu kecelju preko obične plave zapadnjačke haljine. Izgledala je pre kao tanana učenica nego tridesetjednogodišnja domaćica

Opet, nije smela da kaže kako zna za uniformisane konduktere, službenike za imigraciju, nosače i tramvaje, električne lampe, šporete na kerozin i telefone, pa je na tramvajskoj stanici Sunđa nastavila da ćuti i stoji mirno kao izdanak koji niče iz novog tla, uspravan i spreman da upija svetlost. Ona bi iščupala sebe iz korena kako bi videla sveta s njim, a sada ga je videla bez njega.

Nikad ga nije dotakla prva; on je uvek posezao za njom. Želela je sada da mu dodirne lice – da upamti slivene linije njegovih kostiju