Песме

Ту хладан вјетар свеле руже љуља,

Остајте овдје!... Сунце туђег неба

Неће вас гријат КО што ово грије;

Ваше очи сјају кô два неба плава,

А моје су мутне као магле сиње...

Младост, љубав, огањ, све у гробу спава,

По косама мојим попануло иње...

НАШ СТАРИ ДОМЕ

Наш стари доме, како си оронô!

Капије твоје нико не отвара,

По њима мирно црв дубе и шара —

Гризе, кô чежња једно срце боно.

Ево ми собе! О дувару јоште

Икона виси, прашљива и сама,

И у ме гледа и шапће из рама

о до6у среће, дјетињства, милоште.

Овдје сам прве стихове написô,

Овдје је с душом полетила мисô

Високо, тамо гдје се исток жари.

Овдје ми негда бјеше рај... А сада?

На моје срце гробна земља пада,

И ја се рушим кô ти, доме стари...

1906.

Опише мене... Ми бјесмо у рају,

Јабуке слатке берући са грана...

Док славуј пјева и звијезде сјају

И расипа се мирис јоргована.

Сва окађена мирише кô нам соба.

Около жуте лојане свијеће,

Ми, дјеца, сјели, кô какво вијеће,

Радосни што је већ грудању доба.

Знате ли што ковчег мора

Тако велики бити?

Ја ћу ту још и љубав

И боле сахранити.

Ја не могу устат, драга,

Крв из главе тече моје;

Кад ми тебе украдоше,

Сâм сам зрном пробио је.

На раскршћу је гроб ледни

За самоубица свет;

Ту расте грешника бедни'

Један плаветни цвет.

Ту у ноћ нему сам био,

Сав болом обузет;

На месечини се њи'о

Бедних грешника цвет.

И нико неђе чути јад ни вапај —

Нити ће ганут бол пјану господу...

Сељаче, гољо, ти си прах на поду,

Тегли и вуци, и у јарму скапај!