SCRUM

Bez đubradi. Nemojte da budete đubre, niti da dozvoljavate takvo ponašanje.

Nije važan kritičar; onaj koji ukazuje kako se jak čovek spotiče ili šta je onaj koji radi mogao bolje da uradi. Zasluge pripadaju onom ko je zaista u areni, čije lice je umrljano prašinom, znojem i krvlju; ko hrabro ulaže napor, ko greši, koji iznova ne uspeva jer ne postoji trud bez greške i neuspeha; već onaj koji se trudi da nešto učini; koji poseduje ogroman entuzijazam, ogromnu posvećenost; koji se troši zarad vrednog cilja; koji u najboljem slučaju na kraju poznaje trijumf krupnog dostignuća i koji, u najgorem slučaju, ako ne uspe, ne uspeva hrabro, te njegovo mesto nikada neće biti među hladnim i plašljivim dušama koje ne znaju ni za pobedu ni za poraz.”5

uradi stvari kako treba iz prve

Kod razvoja softvera postoji pravilo, iznedreno posle decenija istraživanja, 80 posto vrednosti svakog pojedinačnog softvera leži u 20 posto njegovih funkcionalnosti.

Scrum traži od onih koji ga koriste da se odvoje od merenja sati. Sati predstavljaju samo potrošnju. Umesto toga, merite rezultate. Koga briga koliko sati neko radi na nečemu? Sve što je bitno jeste koliko je brzo završeno i koliko je dobar rezultat.

Ovaj fenomen se naziva „trošenje ega”. Ideja je da svaka odluka zahteva određenu energiju. To je čudna vrsta iscrpljenosti: ne osećate se fizički umorno, ali vaš kapacitet za dobre odluke se smanjio. Ono što se zaista menja jeste vaša samokontrola, vaša sposobnost da budete disciplinovani, da razmišljate i predviđate.

Nemačka fabrika je trošila više truda da popravi probleme koji su nastali nego što je japanska fabrika trošila da iz prve napravi savršen automobil.8

Drugim rečima, ljudi koji rade više stvari odjednom su ljudi koji ne mogu da se fokusiraju. Oni ne mogu drugačije.

Vodeći autor studije, Dejvid Sanbomacu (David Sanbomatsu) rekao je NPR-ovom blogu Shots januara 2013. godine da „ljudi ne rade više stvari odjednom zato što su dobri u tome. Oni to rade jer ne mogu da se koncentrišu. Imaju problem da spreče impulse koji ih navode da promene aktivnost.”

Taiči Ono je govorio o tri različita tipa škarta. Koristio je japanske reči: Muri, škart zbog nerazumnosti, Mura, škart zbog nedoslednosti, i Muda, škart putem rezultata.