Veliki Getsbi

Getsbi je verovao u zeleno svetlo, čarobnu budućnost koja nam iz godine u godinu izmiče. Umakla nam je i juče, ali to nije važno – sutra ćemo trčati brže, pružati ruke dalje... I jednog lepog dana...

„Kada ti dođe da nekome sudiš“, rekao mi je, „seti se da nije svim ljudima na ovom svetu život išao naruku kao tebi.“

Bila sam toliko uzbuđena da nisam, kad sam s njim ušla u taksi, bila sigurna da li opet ulazim u voz podzemne železnice. Sve o čemu sam razmišljala, iznova i iznova, bilo je: Nećeš živeti zauvek, nećeš živeti zauvek.“

skupo platio što je suviše dugo živeo samo za jedan san.

I nadam se da će biti glupača – za ženu je u ovom svetu najbolje da bude lepa mala glupača.’“

„Prijateljstvo prema čoveku treba da pokazujemo dok je živ, a ne kad je mrtav“,

Bogati gomilaju bogatstvo, a siromašni – decu

postanem onaj najograničeniji od svih stručnjaka: svestrani čovek. Nije ovo samo još jedan epigraf – na kraju krajeva, na život se mnogo uspešnije gleda samo s jednog prozora.

da je osećaj za elementarnu pristojnost pri rođenju nejednako raspoređen.

Bili su to nemarni ljudi, Tom i Dejzi, razbijali su stvari i ljudska bića, a zatim se povlačili u svoj novac i svoj neizmerni nemar, ili šta god to bilo što ih je zbližavalo, i puštali da drugi počiste nered koji su ostavili za sobom...