Sitničarnica "Kod srećne ruke"

Он је човек на чији се поглед можете ослонити... Дете, није то мало... То је све... То је љубав... Наопослено било, да сутра, како се оно каже, зажалите... Јелена, када му је успело да вас овде види, како ће вас тек гледати онамо...

Укратко објашњено, према психологији перцепције, процес читања се разлаже на сакадичне, скоковите покрете ока, у трајању од педесетог дела секунде, од фиксационе тачке до фиксационе тачке, заправо од једног до другог низа словних знакова, речи или групе речи. Покрете прекидане паузама или враћањем уназад, ако би изостало разумевање прочитаног текста. Натенане говорено, међутим, часци читања су били најдужи часци на свету. Сваки је вредео малу вечност...

– Постоје три врсте читалаца, разврстава стара цепидлака Гете. Прва, која ужива не просуђујући. Трећа која просуђује не уживајући. И средња, која просуђује уживајући и ужива просуђујући, она врста која заправо изнова ствара уметничко дело.

Има људи чији је укупан изглед потчињен само одређеном делу тела, спојеним веђама, истакнутим јагодицама, љубопитљивим уснама, спуштеним раменима, несразмерним боковима или равним стопалима.

одавно је приметила, речи матерњег језика су у њој развећавале тугу, чак мучни осећај тегобе – и она их се клонила, колико је тако нешто могуће.

– Китајски паравани од пиринчаног папира. Вели се да су хиљадама година

– Китајски паравани од пиринчаног папира. Вели се да су хиљадама година опробавали прозирност силуете, све док нису добили праву меру наговештаја.

Постоје три врсте читалаца, разврстава стара цепидлака Гете. Прва, која ужива не просуђујући. Трећа која просуђује не уживајући. И средња, која просуђује уживајући и ужива просуђујући, она врста која заправо изнова ствара уметничко дело.

Има ствари које се никада не могу пронаћи ако су стално на истом месту – неуморно је госпођа премештала плоче из омота у омот, садржај фиока тоалетног сточића у фиоке комоде, и обрнуто, све док ни сама не би знала где шта стоји, те би се пријатно изненађивала приликом сваког наредног слушања музике или претресања ситница

Пробајте са ситним радостима, тешко да нам шта друго преостаје

Неспоразум?! – поновио је утучено. – Да, неспоразум, биће да сам хтео превише. Наставићемо од водених цветова у рибњаку, наставићемо, у наредном писму, од места где смо пре стварности застали...

што се онда држите тако... Не измичите се... Он је човек на чији се поглед можете ослонити... Дете, није то мало... То је све... То је љубав...

Нисам се обазирао. Решио сам да раскинем са прошлим добом, решио сам да стварам будућност. И напредовао сам – брже од очекивања

Међутим, Јелена мисли да се може побећи... Куда год отишла, то није могуће... Барем није могуће побећи од матерњег језика

И сам професор ми је говорио: „Софија драга, колико год изгледале различите, књиге се далеко одавде сусрећу. Када читаш једну изистински пажљиво, с пуним разумевањем, то је као да си читала многе околне.“

– Ета так... Две љубви скупа никагда ње магут.

Али, спољашњост не постоји сама за себе, она пре зависи од онога ко је и како прихвата...

– Визија је увек јача од саме стварности, уколико стварност уопште постоји за уметника!

Да, љубав нема ниједан познат, оштро исказив облик, она је као дугина пара, неухватљива, а свуда присутна, као тај сфумато на њеним цртежима.

време читања је збијено време, час овде није исти као и сат тамо, некада десетоструко траје, некада је краћи од оног делића између два трептаја.