Azbuka mog života

Ima li to veze sa godinama? Ima li zrelost ikakve veze sa odustajanjem od tih blesavih i dirljivih rituala, ili oni gube draž usled dostupnosti, usled ponavljanja?

Fotografije su relikvije, ostaci prošlosti, njen melanholični dokaz – čak i kad je bila najlepša i najfantastičnija, prošost je melanholična samo zato što je bila. Što nije sada, što neće biti.

Za nekoliko sati, doći će, da bi otišao. Strah me je, sada, kad smo se dogovorili, odjednom, strah me je da ga vidim, ponovo, oči u oči, dok ulazi, dok mu predajem kofer, dok uzima svoj život, spakovan i ispeglan. Strah me je da se ne rasturim od te nepodnošljive scene, samo od toga me je strah. Nije me strah od samoće.

Preživeću.

Bože, podaj mi smirenosti da prihvatim stvari koje ne mogu da izmenim, hrabrosti da izmenim one koje mogu, i mudrosti da uvek umem da ih razlikujem.“

Čoveku nikada nije dovoljno podsećanja na patnju, uvek traži još.

Ćutanje nije ljubav. Ćutanje je pristajanje, ćutanje, to je panika, to je izraz užasnog straha da ljubav odlazi, da me ne voliš više. Ćutim da ne pogoršavam stvari, znam da lažeš i da ćeš me lagati. Da ti je lako da slažeš, jer ja ćutim, jer ja ne smem da pitam.

Voleti, ne znam više šta je to. Možda sam tada počela da prestajem da te volim, iako sam radila stvari koje su izgledale kao ljubav, iako sam se jedno vreme trudila oko tebe, misleći da te volim, misleći da je to ljubav, kad se trudiš, kad se praviš da ne vidiš, kada se prepustiš navici, kada se lažeš o sigurnosti koju imaš, kada se zadovoljavaš stanjem stvari bez snage da ih menjaš, bez ideje kako da to učiniš

„Bože, podaj mi smirenosti da prihvatim stvari koje ne mogu da izmenim, hrabrosti da izmenim one koje mogu, i mudrosti da uvek umem da ih razlikujem.“

Niti će iko saznati da je postojala ta stara ljubav, stra­šna, neutešna, povređena, nenahranjena, ona, ta davna ljubav, nepravedna i glupa, zbog koje se pišu pesme, ona koja je podsećanje, u svakom trenutku nepravde, užasa, dosade, ta druga ljubav, ljubav moje mladosti, koja me je napustila, koju nikada ne mogu da zaboravim.

Ima li zrelost ikakve veze sa odustajanjem od tih blesavih i dirljivih rituala, ili oni gube draž usled dostupnosti, usled ponavljanja?

Kako se to ljudi umore od sreće?