Ko je ubio Jovana Skerlića

Što su čitaoci nepismeniji, novine su tiražnije

Što su konzumenti nepismeniji, to su novine uspešnije, njima nepismeni više veruju.

Društvenim talogom vođe radikala su lako manipulisale, otvarale im vrata legalnog uspeha, „prali“ su ih kroz institucije i postavljali ih na položaje za koje ni lično ni stručno nisu bili sposobni, niti bi ih ikada u normalnim okolnostima dosegli. A odbacivali su sve one koji su tražili poštovanje zakona i civilizovani život bez korupcije. Preduzimljivi ljudi su onemogućavani na svaki način, sumnjičeni su, diskvalifikovani, pretvarali su ih u „pačavre“ organizovanom kampanjom tračevima po svojim tabloidima

hajdučki i čobansko-nomadski mentalitet na vlasti.

Kao sa švedskog stola, u poslednjih trideset godina za autentični identitet se čas uzimao period između dva rata, čas period od 1903. do 1914, čas srednji vek.

Neradni i lenji bili su lak plen za populiste, ali i odlična građa za partokratiju – učlaniš se u stranku, stranka osvoji vlast i njeni članovi su rešili sve svoje egzistencijalne probleme i mogu se mirno prepustiti kulturi lenjosti. Partokratija i jeste politički oblik lenjosti

Tako Isidora Sekulić u nezavršenom romanu pokazuje odnos dvojice studenata komunista, jedan je iz dobrostojeće porodice sa Dedinja, a drugi je sa sela, iz Bosne. Prvi prihvata drugog prijateljski, sa punim poverenjem, komunistički, a kod drugog iskri zavist u očima kad je na Dedinju, i svom dedinjskom drugu snuje nešto perfidno, seljački.

Poznato je kako su prvi učeni ljudi u vreme Aleksandra Karađorđevića odbijali da se donese krivični zakonik:

„Naš narod još živi u patrijarhalnom stanju. Dobrom čoveku nisu potrebni zakoni. Zakon je proizvod prisile za sprečavanje zla i on se piše zbog onih koji su zli. Naš narod je u svojim shvatanjima tako dobar i tako zdrav kao možda ni jedan drugi narod u Evropi. Otuda mu, dakle, i nisu potrebna nikakva lekovita sredstva. Trebalo bi ga, štaviše, zaštititi od svih zakona, iz kojih bi tek mogao da nauči mnoštvo zlodela.“

Danilo Mandić, sociolog, je u knjizi „Gangsteri i drugi državnici“ zaključio – „kada mafija instrumentalizuje državu, to se zove „korupcija“, ali kada država instrumentalizuje mafiju to se zove „patriotizam“

Da bi se država što efikasnije zloupotrebila, optužuje Skerlić, radikali naimenuju na državne funkcije nestručne i neobrazovane, a za poslanike se biraju čuvari šuma, uglavnom nepismeni, koji ne mogu ni da shvate o čemu se u skupštini debatuje. Nema boljeg načina da se država sruši, upozoravao je Skerlić