U senci masline

Zapitao sam se zašto ljudska bića mrze mapu svog života vidljivu na njihovim telima, dok su ovakvo stablo, ili izbledela slika, ili gotovo napuštena, nenastanjena zgrada, hvaljeni zbog starine.

Dakle – razmišljam – šta sam naučio na ovom letovanju?
Da ima raznih vrsta ljubavi, da se javlja u različitim oblicima i vidovima.
Može se zaraditi, ali se ne može platiti.
Može biti data, ali nikad kupljena.
A kad je stvarno tu, čvrsto je valja držati.
Tu stvar, ljubav.

„Tako što moraš. Jednom mi je jedna od mojih bolničarki kazala da je čoveku u životu dato samo ono s čim može da se izbori“, kazala je zamišljano.

Da ima raznih vrsta ljubavi, da se javlja u različitim oblicima i vidovima.
Može se zaraditi, ali se ne može platiti.
Može biti data, ali nikad kupljena.
A kad je stvarno tu, čvrsto je valja držati.
Tu stvar, ljubav.

„Pa u tome i jeste stvar, zar ne? Mislim, niko ne zna šta će uraditi u nekoj situaciji sve dok...“ – slegao je ramenima – „sve dok ne dospe u tu situaciju.“

Da ima raznih vrsta ljubavi, da se javlja u različitim oblicima i vidovima.

Može se zaraditi, ali se ne može platiti.

Može biti data, ali nikad kupljena.

A kad je stvarno tu, čvrsto je valja držati.

Tu stvar, ljubav

Ničiji život nije bez mrlje, kako god da se ljudi spolja predstavljaju. Pre ili kasnije, sa svakim se poigraju sudbina i slučajnost.

Sejdi je utrčala u vodu, vrišteći od hladnoće. Helena je podigla lice ka suncu i razmišljala o porodici Čendler. I pitala se da li – kad neko napravi pakt s đavolom i vara od početka – život uvek nađe način da ga n

Nijedno od njih ništa nije reklo. Samo su tako stajali, čini mi se čitavu večnost, kao da upijaju jedno drugo očima. Barem je on izgledao kao da upija mamu. Onda je ispružio ruke i pošao ka njoj, pa stao ispred nje. Uzeo je njene male šake u svoje velike, i poljubio ih sa strahopoštovanjem i obožavanjem, kao da su svete.

Sofe od plavog damasta